Улога и употреба јефтиних „low-cost“ сензора

Додатно, често се подаци порекла јефтиних сензора користе и у научне сврхе, засебно или у комбинацији са подацима редовног мониторинга, за детаљнију процену изложености становништва (показатељ који се разликује од директно измерених концентрација загађујућих материја). У свим случајевима, потребно је обезбедити да су сви подаци адекватни, односно да су порекла сензора који су постављени на репрезентативним мерним местима, под континуираном контролом рада стручних лица, односно редовно калибрисани и одржавани.

Њихов потенцијал да допринесу проценама развијања мреже мерних места је посебно препознат ако су једини извор података у мање развијеним земљама/заједницама, као и да допринесу заједници у смислу правовремених индикативних информација. Услед распрострањене употребе сензора, лако омогућеног приказа података у реалном времену, нашли су и место у пољу свакодневног информисања становништва кроз формиране индексе квалитета ваздуха (ИКВ). До појаве истих, информације намењене општој популацији кроз ИКВ биле су порекла само редовног мониторинга квалитета ваздуха, који према законским прописима не подразумева за све загађујуће материја и могућност приказа измерених концентрација у реалном времену. На пример, обезбеђивање података о концентрацији суспендованих честица PM10 и PM2,5 прописаним референтним методама је потребно и до више дана, те је тај податак од значаја за политику управљања квалитетом ваздуха, али не и за информисање становништва у реалном времену.

Због своје доступности у смислу материјалних трошкова („„low-cost““) и лаког умрежавања са већ постојећим сензорима других власника, а за потребе јавног информисања, развијене су многобројне платформе које у реалном времену, најчешће кроз ИКВ, обезбеђују информације о квалитету ваздуха животне средине. Међутим, њихова ниска цена је последица и ниских технички карактеристика који ограничавају квалитет података, дужину њиховог рада, селективност, осетљивост на ниске концентрације и могућност грешке при високим концентрацијама. Из тих разлога је неопходно да сваки корисник пре него што одлучи да примени „лоw-цост“ сензор за пружање информација о квалитету ваздуха, детаљно размотри његову поузданост, тачност, прецизност, стабилност, као и локацију, односно да осликавају просечну изложеност становништва. Сходно наведеном, битно је сваки податак обезбеђен од стране сензора упоредити са релевантним подацима мониторинга квалитета ваздуха животне средине. Такође је неопходно да се подаци порекла сензора приказују кроз национални ИКВ или територијално одговарајући (европски) јер су засновани на одговарајућим/припадајућим законским прописима. Креиран је велик број ИКВ (амерички, европски, српски, локални) који се разликују од земље до земље из разлога што се стандарди/регулативе/прописи квалитета ваздуха разликују. Стога је потребан додатна опрезност код интерпретација свих података о квалитету ваздуха и могућег утицаја на здравље, као и оних порекла јефтиних „лоw-цост“ сензора. Значајно је истаћи да су здравствене поруке и препоруке које се везују за одговарајућ квалитет ваздуха који је изражен кроз концентрације суспендованих честица PM10 и PM2,5, засноване на дневној, односно 24-часној изложеност. Из тих разлога је битно да се при интерпретацији података о квалитету ваздуха заснованим на мерењима суспендованих честица PM10 и PM2,5 исти упросече на 24-часовном нивоу. Додатно, за правилну процену утицаја квалитета ваздуха на здравље људи од важности је и просечна изложеност становништва, што подразумева интерпретацију података о квалитету ваздуха животне средине са већег броја мерних места која су репрезентативна за одређено подручје. Описан приступ информисања о квалитету ваздуха животне средине са здравственим порукама и здравственим препорукама јесте садржан у локалном ИКВ Нови Сад који је доступан на сајту Института за јавно здравље Војводине. Наведени индекс пружа и могућност интерпретације измерених концентрација суспендованих честица PM10 и PM2,5 упоредном применом других развијених модела ИКВ који су најчешће у употреби на доступним wеб апликацијама (AQI US EPA, AQI EU, SAQI_11….)