Аеропалинолошка истраживања на територији Града Новог Сада спроводе се од 1999. године, чиме је успостављен вишегодишњи континуитет редовног праћења стања и омогућено формирање базе података неопходне за израду календара полена и прогностичких модела помоћу којих је могуће проучавање, превенција, дијагностификовање, па и лечење поленских алергија.

Након спроведеног поступка јавне набавке мале вредности, праћење стања и прогноза аерополена на територији Града Новог Сада у 2016. години поверено је Природно–математичком факултету, Департману за биологију и екологију - Лaбoрaтoриjа зa пaлинoлoгиjу, која је, према Програму праћења стања и прогнозе аерополена на територији Града Новог Сада у 2016, 2017. и 2018. години, вршила мерења концентрације полена континуираном волуметријском методом (Хирст 1952) по препорукама од стране ИАА, (Интернационална асоцијација аеробиолога) и ЕАС (Европског аеробиолошког Друштва).
У 203 дневних узорака праћена су 24 типа полена (јавор, јова, амброзија, пелен, бреза, конопље, граб, пепељуге/штиреви, леска, јасен, орах, дуд, бор/јела/смрча/кедар, боквица, платан, траве, топола, храст, киселица, врба, тиса/чемпрес, липа, брест и коприве), међу којима се налазе значајни узрочници поленских алергија али и типови полена значајних у пољопривреди,
Сакупљање узорака аерополена вршено је свакодневно, а анализа узорака и израчунавање концентрације аерополена једном недељно.
Подаци о утврђеним концентрацијама аерополена, са нумеричким и текстуалним приказом и прогнозом, као и ''алергијски семафор'', објављују се на интернет презентацији Градске управе за заштиту животне средине и Лабораторије за палинологију Департмана за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду.
У складу са спроведеним поступком јавне набавке, Лабораторија за палинологију Департмана за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду има уговорну обавезу праћења стања и прогнозе аерополена и у периоду од 1. фебруара 2017. године до 11. априла 2017. године (70 дневних узорака).