Носилац пројекта: Природно-математички факултет у Новом Саду

Циљ овог истраживања био да се испита присуство најчешћих загађивача у повртарским производима које доспевају до градских пијаца, односно потрошача. Одређивање концентрације полутаната у свежем поврћу је предуслов за деловање у контроли порекла и квалитета намирница и у служби је очувања здравља људи. Са Лиманске, Рибље и Футошке пијаце, на којима се поврћем и воћем снабдева већина Новосађана, у септембру и октобру 2013. године узети, узорци 10 повртарских биљних врста, најзаступњенијих у исхрани: парадајз, паприка, шаргарепа, першун, паштрнак, кромпир, спанаћ, броколи, цвекла и карфиол. Са сваке пијаце узета су по два узорка исте врсте поврћа, пореклом са два различита локалитета. Анализиран је садржај четири тешка метала у сувој биљној маси јестивих делова: Cd, Pb, Cr и Ni. Маскимална дозвољена концентрација (МДК) Cd у сушеном поврћу по важећим прописима Србије износи 0,3 mg/kg (g . g-1), а олова 3 mg/kg (g . g-1), док за Cr и Ni није дефинисана. Садржај Cd у ткиву јестивих делова испитиваног поврћа је био прекорачен у три,узорка парадајза, три озорка паприке, једном узорку шаргарепе, паштрнака, кромпира пет узорака спанаћа четири узорка цвекле и једном узорку карфиола.  Загађење поврћа оловом је било највише изражено и дозвољену концентрацију је премлазило више од половине испотиваних узорака поврћа на свим пијацама. Добијени резултати показују да начин гајења, односно примењена агротехника има значајан утицај на загађење поврћа. Осим тога, локација парцела у односу на близину фреквантних саобраћајница је важан фактор који утиче на таложење честица полутаната на земљиште, као и саме биљке. Осим тога, атмосферске падавине са гасовима присутним у ваздуху, као што су оксиди азота, угљен диоксид, метан, граде киселине које се излучују као ''киселе кише'' у земљиште и утичу на његов састав, , чинећи да многи полутанти као што су тешки метали постану више доступни биљкама које их онда акумулирају у својим ткивима. Усвајајући и акумулишући са нутријентима и различите полутанте, биљке могу да уносе у ланце исхране веће или мање количине тешких метала.