Носилац пројекта: Природно-математички факултет у Новом Саду

Прелиминарни резултати ових истраживања указују на неопходност увођења нових мера заштите дрвећа данашњих новосадских паркова и дрвореда и предузимање мера за лечење оштећених стабала у циљу сузбијања ове нове, јединствене епифитије (епифитоције) коју је изазвала макроскопска базидиомицета  код више од 95% евидентираних случајева осушеног дрвећа. Schizophyllum commune (српски: расцепљена шапица, енглески: split-gill) регистрован је у нашим иостраживањима последњих година на мртвом дрвету, пањевима, као и на оштећеним стаблима још живог дрвећа: Corylus colurna (14 stabala),  Acer negundo (25 стабала), Acer platanoides (globosum) (11 стабала), Platanus occidentalis (8 стабала), Robinia pseudoacacia (1 стабло), Fraxinus ornus (4 стабла), Betula pendula (11 стабала), Aesculus hyppocastanum (37 стабала), Tilia cordata (94 стабла), Tilia platyphilla (26 стабала), Tilia argentea (27 стабала), Prunus cerasifera (14 стабала), (Catalpa bignonioides (3 стабла) Sorbus aria (3 стабла), Sorbus aucuparia (24 стабла) итд. Све у свему, само током текуће 2013. године, осушило се или санитарно посечено на стотине стабала у новосадским парковима и дрворедима због штете изазване првенствено овом гљивом, а рестаурација липових дрвореда у непосредној близини саобраћајница са екстремно загађеним ваздухом, нарочито у центру града, готово да је немогућа мисија.
    Као важан налаз сматра се да ова гљива није нађена нити као паразит слабости нити као сапротроф ни на једном прегледаном стаблу обе заступљене врсте копривића (бођош, кошћела, коштела, глогињар), (Celtis australis - домаћи копривић, Celtis oсcidentalis – амерички копривић); затим келреутерије (Koelreuteria paniculata) и пауловније (Paulownia elongata), као ни на стаблима сибирског бреста (Ulmus pumila), зове (Sambucus nigra), софоре (Sophora japonica), киселог дрвета, (Ailanthus altissima), или смокава (Ficus carica) (четрдесетак стабала или жбунова у универзитетском парку око ПМФ-а), чак ни стабала јако оштећених сушом и ниским температурама (до –290С) протеклих неколико година. Ови налази указују на евентуално преусмеравање избора парковског дрвећа, отпорнијег на сушу и ниске температуре, а нарочито на избор дрвећа за садњу у дрворедима дуж фреквентних саобраћајница, релативно отпорнијег на загађења проузрокована сагоревањем у моторима. Такође, ова зараза није уочена на хортикултурним сортама храстова и грабова на испитиваном подручју.
    Добијени резултати упућују на увођење нових мера одржавања дрвореда осетљивог дрвећа, попут липе, сорбуса и јавора, ако се на томе инсистира, које би се састојале у заливању током жарких летњих периода (увођењем кап по кап на најугроженијим местима (Змај-Јовина, Булевар Михајла Пупина, од центра града до Дунава, где је дрвећу остављено сувише мало слободног простора, па и Максима Горког, од Спенса до Стражиловске улице), затим појачаном аерисању окружујућег земљишта (вентинг, преко избушених рупа у асвалту око дрвета), и заштити од механичких повреда, као и стручнијем одржавању, нарочити приликом орезивања и кошења. Ово подразумева орезивање грана искључиво у време хибернације, са обавезном хемијском заштитом рана, стручно затварање рана и заштиту доњег дела стабла приликом кошења, којим се редовно наносе велике озледе, нарочито код младих засада.