Носилац пројекта: Факултет техничких наука у Новом Саду

Анализом резултата претходних мерења, и уз помоћ алата за предикцију електромагнетског поља, извршена је процена локација са највећом изложености нејонизујућем зрачењу. 
Циљ Пројекта ''Унапређење мониторинга нејонизујућег електромагнетског зрачења на територији Града Новог Сада'' је да се унапреди репрезентативност измерене електромагнетске енергије на територији Града. Ово унапређење је могуће алоцирањем одређеног броја мерних тачака на критичне позиције које се налазе у непосредном окружењу значајних изивора ем зрачења. 
Размотрена је постојећа стратегија мониторинга, која користи фиксну мрежу мерних тачака. Локације мерних тачака су својевремено одређене према „територијалном принципу“ како би се адекватно покриле зоне повећане осетљивости. Пошто је РАТЕЛ у међувремену учинио јавно доступним информације о издатим радио-дозволама, могуће је у одређеној мери извршити предикцију расподеле ел. поља и извршити евалуацију одабраних мерних локација.
Полазећи од евиденције извора н.з. у радио-фреквенцијском опсегу на територији Града Новог Сада која је формирана у периоду 2011-2012. за базне станице бежичне телефоније и ФМ радио-дифузних предајника извршена је предикција расподеле електричног поља на територији Града. За ту намену било је неопходно увести типичне конфигурације радио-предајника како би се компензовао проблем непотпуних података о конфигурацији предајника: снази, броју носилаца по сектору, броју сектора по базној станици, типу и усмерењу антене, итд. Такође су уведени генерички модели дијаграма зрачања за непознате антене да би се олакшала манипулација у поступку предикције.
    Како би предикција била што веродостојнија, постојећи резултати мерења из 2013. године су искориштени за процену укупне предајне снаге појединих предајника. Приказани резултати предикције су дати за исту референтну вредности EIRP=42 dBm, која је добијена у поступку оптимизације, и која представља најнижи ниво емисије. Повећање нивоа снаге исказано је целобројним умношцима референтне површинске густине снаге.    
    Порећењем просторних расподела ел. поља које су добијене на основу предикције и интерполације мерених вредности [МОНИТОР 2013] налазимо значајан степен сличности. Потребно напоменути да су оптимизовани једино параметри за бежичну телефонију, где се не располаже било каквим детаљима о предајницима. Међутим, испоставило се да естимирани подаци боље описују измерене вредности, него априори дати параметри за радио-дифузију.   
    Поредећи нове процене за радио-дифузију са претходним, које су дате у оквиру пројекта „Креирање базе података свих извора н. з. у радио-фреквенцијском опсегу на територији Града Новог Сада“ из 2012.г. налазимо да је РМСЕ смањена за више од 4 пута. Добијени резултати указују на значај тачних података о надморског висини терена у току предикције, јер их првобитна естимација није узимала у обзир.
    На основу резултата предикције ел. поља идентификовани су локални максимуми и извршено је њихово релативно позиционирање у односу на постојеће локације мерних тачака. 
    Имајући у виду густину мреже локалних максимума која се повећава у правцу централне зоне можемо констатовати да постојећа мрежа мерних локација има адекватно одабрану просторну густину.     Детаљнија анализа је показала да готово сви значајнији локални максимуми имају придружену мерну тачку за коју је њихов утицај доминантан.     Једини значајнији просторни локални максимум који нема доминантан утицај ни на једну мерну тачку налази се на путу између Новог Сада и Ветерника, западно од мерне тачке 26 и северозападно од тачке 78.  Имајући у виду мало међусобно растојање тачака 24 и 49, те да је измерено поље у тачки 49 веће у односу на 24, тачка 24 представља погодног кандидата за измештање у правцу непокривеног локалног максимума. Негативан ефекат измештања било које тачке јесте у губљењу континуитета мониторинга на посматраној локацији.