Носилац пројекта: Природно-математички факултет у Новом Саду

Како би се иницирао развој и омогућило брже повезивање резултата аеропалинолошких истраживања са алерголошким студијама у Србији, у студији која је резултат реализације овог пројекта је тестиран прогностички календарски модел за 14 типова полена који су у складу са препорукама интернационалне аеробиолошке асоциајције (Јaeger и сар., 1995) и са принципом кожног тестирања у Србији. Календарски модел прогнозе представља основни резултат аеробиолошких истраживања (Спиексма, 1991). Графички прикази календарског прогностичког модела, као и овај за Нови Сад, карактерише пре свега сликовитост приказа почетка, завршетка, дужине трајања интензитета и тока сезоне. Веома је погодан за употребу од стране директних корисника - пацијената са палинозама и различитих стручних служби. Тестирањем прогнозе почетка сезоне за 14 тестираних типова утврђено је да модел доминатно предвиђа ранији почетак сезоне (за 12 типова полена). Поред тога што су резултати у сагласности са литературним подацима, веома значајно је да су овакви резултати прогнозе почетка сезоне полена добар систем раног упозорења особа алергичних на полен. Тестирањем прогнозе завршетка сезоне за 14 тестираних типова утврђено је да модел доминанто предвиђа ранији завршетак сезоне (за 6 типова полена). Узрок одступања успешност прoгнозе завршетка сезоне од очекиваног резултата је приписан врменским условима који погодују секундарном суспендовању полена у ваздуху. Крај сезоне полена изазива мање пажње код истраживача због релативног малог утицаја на осетљиве особе јер тада долази до значајног смањења дневних концентрација и слабљења алергених својстава полена али и имунизација алергичних особа. Резултати тестирања прогнозе интензитета целе сезоне указују да је модел предвидео појаву већег броја индексних поена за 13 (од 14) испитиваних типова полена у односу на вредности тест године. Мала разлика између модела и тест године која је утврђена за полен типа амброзија (ниво „а“) такође указује да је развијени календарски модел за Нови Сад успешан у прогнози интензитета полена. Анализом се долази до закључка да примена модела омогућује крајњим корисницима (осетљивим особама и стручним службама) успешну превенцију палиноза уколико се омогући континуирано информисање о дневним концентрацијама полена у текућој сезони.