Носилац пројекта: Природно-математички факултет - Департман за физику

            Лабораторија за испитивање радиоактивности узорака и дозе јонизујућег и нејонизујућег зрачења је извршила узорковање и гама-спектрометријско одређивање радиоактивности пољопривредног и непољопривредног земљишта на подручју Града Новог Сада. Пољопривредно земљиште је узорковано са пет локација: раскрсница Мишелук - Петроварадин, горње ливаде - код Окружног затвора, Каћ -Будисава, Нови Сад–Сајлово-Руменка и Руменка–Бачки Петровац. 
         У Дунавском парку је узорковано 6 узорака непољопривредног земљишта са три локације код осушених и полуосушених стабала тисе (Taxus Baccata) са две дубуне (дубина 0-50 cm и дубина 50-100 cm). Прва локација (1) је пролаз од Булевара Михајла Пупина ка Петроварадину, друга локација (2) је код раскрснице путева у центру Дунавског парка (код језера) и трећа локација (3) је улаз преко пута Позоришта Младих.
          У специјалном резервату природе Ковиљско-Петроварадински рит је узорковано са 3 локалитета: Шлајз, Тиквара код Ковиља и Дунавац код Сремских Карловаца. Специјални резервати природе и заштићена подручја су области са посебним природним ресурсима која су најосетљивија на промене у животној средини узроковане људском делатношћу. Узорковани се узорци земљишта и седимента са терена подложног акумулацији и редистрибуцији радионуклида. На свакој локацији узети су узорци земљишта и седимента са 8 микролокација из површинског слоја до 10 цм дубине ради нискофонских гама-спектрометријских мерења у лабораторијским условима.
           На основу измерених вредности концентрација активности радионуклида у узорцима земљишта са различитих дубина у Дунавском парку код осушених стабала тисе велике разлике су уочене код цезијума 137Cs који доминатно потиче од таложења из ваздуха, везује се за површинску фину гранулацију и слабо продире до дубинских слојева земљишта. Пошто је у парку некултивисано земљиште где нема примене дубоког орања и интензивног мешања слојева земљишта оваква дистрибуција цезијума по дубини је израженија. Разлика у концентрацијама активности калијума 40К се може објаснити већим присуством органске компоненте у површинским слојевима земљишта. Остали природни радионуклиди се налазе на уобичајеном нивоу за земљиште.
          Генерално се може закључити да узорци земљишта са свих локација не указују на повећање радиоактивности које би угрозило осетљиву равнотежу флоре и фауне у овом заштићеном подручју. Концентрације активности уранијума 238U у површинском слоју земљишта крећу се у границама од 27.8 до 49.4 Bq/kg што је у добром слагању са вредностима за војвођанско земљиште за које постоји најбоља систематика мерења. Ни у једном узорку није примећена повишена активност како 238U, 235U, тако ни осиромашеног уранијума. Радионуклид 137Cs је детектован у траговима и није уочено његово изражено акумулирање и редистрибуција. У односу на претходне године детектоване су ниже концентрације активности цезијума 137Cs. 
Генерално се може закључити да узорци пољопривредног земљишта са свих локација не указују на повећање радиоактивности које би угрозило производњу хране. Активности природних радионуклида су у равнотежи, а вештачки радионуклиди нису детектовани или су детектовани у траговима што указује да нема радиоактивне контаминације. Измерене концентрације активности 137Cs, узимајући у обзир трансфер факторе овог изотопа у биљке, не би требало да угрозе здравствену безбедност произведене хране.