Носилац пројекта: Природно-математички факултет Универзитет у Новом Саду

Циљ овог истраживања био да се кроз континуирани вишегодишњи мониторинг концентрација тешких метала и нитрата, испита присуство ових полутаната у повртарским биљним врстама које доспевају до градских пијаца, односно потрошача. Трајно праћење садржаја полутаната у јестивим деловима свежег поврћа је од изузетног значаја у контроли порекла и квалитета намирница и у служби је очувања здравља људи.  Са Лиманске, Рибље и Футошке пијаце, на којима се поврћем и воћем снабдева већина Новосађана, у септембру и октобру 2012. године узети, су већ четврту годину за редом, узорци следећих повртарских биљних врста: парадајз, паприка,шаргарепа, першун, паштрнак, црни лук, кромпир, спанаћ, броколи, цвекла и карфиол. Са сваке пијаце узета су по два узорка исте врсте поврћа, пореклом са два различита локалитета, тако да је укупно рађена анализа 66 узорака. Анализиран је садржај четири тешка метала у сувој биљној маси јестивих делова: Cd, Pb, Cr и Ni. Маскимална дозвољена концентрација (МДК) Cd у сушеном поврћу по важећим прописима Србије износи 0,3 mg/kg (mg . g-1), а олова 3 mg/kg (mg . g-1), док за Cr и Ni није дефинисана. Садржај Cd у ткиву јестивих делова испитиваног поврћа је био прекорачен у пет, од једанаест испитиваних биљних врста, што је нешто боље у односу на прошлу годину, када је код шест повртарских врста било регистровано присуство Cd. Изузетно високе концентрације Cd забележене су у појединим узорцима плода парадајза (0,57 mg . g-1), листова спанаћа (0,48 mg . g-1), корена цвекле (1,21 mg . g-1), корена паштрнака (0,46 mg . g-1) и корена шаргарепе (0,32mg . g-1). Од укупно испитиваних 66 узорака поврћа са свих пијаца и локалитета, може се констатовати да је код 5 узрака установљено прекорачење МДК, што је 7,5% контаминираних узорака (у 2012 години код 20% узорака, регистровано загађење кадмијумом преко дозвољеног). Загађење поврћа оловом је било више изражено у односу на загађење кадмијумом, јер је регистровано у осам од једанаест исптиваних врста поврћа. Концентрације Pb премашивале су МДК у појединим узорцима плода паприке (4.92 mg . g-1), корена шаргарепе (7,35; 3,03 mg . g-1), корена першуна (3,05 mg . g-1), корена паштрнака (4,86 mg . g-1), кртоли кромпира (3,50 mg . g-1), свим узорцима листова спанаћа (7,51; 8,01; 3,01; 6,53; 5,50 i 5,00 mg . g-1), корена цвекле (5,00 mg . g-1) и цвасти карфиола (5,99 mg . g-1). Укупно изражено загађење оловом било је присутно код 15 од 66 испитиваних узорака, што износи 23% испитиваних узорака са све три пијаце. Ово загађење је процентуално мање од загађења регистрованог у 2011. години истраживања, када је код 32 % испитиваних узорака регистровано загађење оловом веће од МДК.

Поредећи резултате птошлогодишњих истраживања, може се констатовати смањење загађења тешким металима у испитиваном поврћу. Врсте поврћа у којима је забележено минимално загађење тешким металима биле су: црни лук, кромпир и броколи. Хемијске анализе суве масе листова спанаћа, који је често присутна намирница у исхрани и сматра се веома здравом, показале су, као и у претходним трогодишњим истраживањима, изузетно висок степен контаминације полутантима, Cd и Pb. Просечна вредност садржаја Pb у листовима спанаћа два пута је премашила вредности МДК. Концентрације микронутријената Cr и Ni регистроване у сувој маси испитиваних узорака поврћа, изузев спанаћа кретале су се између 0.13 i 3 mg . g-1, што је  очекивано и у сагласности са ранијим резултатима.

Анализа садржаја нитрата у поврћу узетом са зелених пијаца у Новом Саду показала је да је садржај ове неорганске форме азота зависио од биљне врсте и локалитета. У сувој биљној супстанци јестивих делова анализираних врста, вредности су се кретале у широким границама, од 965 mg . g-1 (paštrnak), до преко 25000 mg . g-1, колико је измерено код першуна и карфиола. У просеку, узимајући у обзир вредности добијене за сваку врсту, без обзира на локалитет, испитиване намирнице се, према садржају нитрата, могу поређати у следећи низ: лук (4854 mg . g-1) <парадајз (6298 mg . g-1) < кромпир (6611 mg . g-1) < броколи (7131 mg . g-1) < першун (7206 mg . g-1) <шаргарепа (7339 mg . g-1) < паштрнак (7711 mg . g-1) < паприка (9825 mg . g-1) < спанаћ (9848 mg . g-1) < карфиол (11101 mg . g-1) < цвекла (13466 mg . g-1). Ранија истраживања су показала да у условима недовољне обезбеђености биљака водом долази до повећаног накупљања нитрата у биљкама. Имајући у виду изузетно малу количину падавина у текућој, 2012. години, добијени резултати нису изненађујући.