Носилац пројекта: Факултет техничких наука Нови Сад

 

Емергентне супстанце (EmS) су свеприсутне, перзистентне и биолошки активни токсични полутанти, који су резултат природних, индустријских и људских активности, а нису укључени у рутинске мониторинг програме на ЕУ нивоу, али морају да буду регулисани у будућим законским регулативама, због (еко)токсичности и потенцијалних хазардних ефеката на здравље и животну средину. Широк спектар синтетских хемикалија, које су предвиђене за употребу у индустрији, пољопривреди, фармацији, ветерини и као потрошачки производи, представљају опасност за животну средину и припадају фамилији EmS и захтевају посебну пажњу јавности, струке и регулаторних тела. Ниске дозе EmS и ефекат псеудо-перзистенције су препознати као снажни хемијски и еко стресори на укупну биосферу са непознатим токсичним последицама, понашањем и транспортом кроз све медијуме животне средине. Ефекти ниских доза се региструју у пикомоларном и наномоларном опсегу. EmS су највише присутне у отпадним водама и природним реципијентима.

EmS припадају групи познатих хемијских једињења, али која су препозната као токсична у скорије време, са новим начинима употребе, новим хазардним ефектима, недовољно познатим механизмима деловања, изворима и путевима изложености. За многе EmS, тренутно постоји мало информација о потенцијалном токсиколошком утицају на екосистеме, посебно о дуготрајној експозиција биосистема ниским дозама. Судбина и транспорт EmS у природном акватичном систему су готово непознати, а посебно у контексту дистрибуције вода/земљиште/седимент и процеса расподеле. Поред NORMAN листе (http://www.norman-network.net), која дефинише преко 750 различитих EmS, генерално се EmS могу поделити на: глобалне контаминанте, индустријске хемикалије, супстанце са хормонском активношћу и нано-материјале.