Програмске активности

Праћење радиоактивности земљишта на територији Града Новог Сада током 2012. године

Носилац пројекта: Природно-математички факултет - Департман за физику

 

Иако у Републици Србији нема нуклеарних електрана, у непосредном окружењу (Мађарска, Бугарска и Румунија) постоје нуклеарне електране. При њиховом регуларном режиму рада долази до испуштања малих количина одређених радионуклида у животну средину, док су у случају евентуалних акциденталних ситуација могућа испуштања врло високих активности фисионих продуката (као што су цезијум 137Cs и 134Cs и јод 131) у атмосферу и водотокове који се могу брзо транспортовати и до екосистема на територији АП Војводине, односно довести до контаминације земљишта и седимента. Као последица акцидента у Чернобилу 1986. године још увек се у земљишту и седименту Војводине налази фисиони продукт цезијум 137Cs, чије је хемијско понашање веома слично калијуму, те га биљке могу релативно лако усвајати, чиме он доспева у ланце исхране копнених и водених екосистема. Различити геохемијски процеси доводе до његове редистрибуције и концентрисања на појединим микролокацијама, што имплицира већи радијациони ефекат и ризик по здравље одговарајуће популације организама, па према томе и људи.  Лабораторија за испитивање радиоактивности узорака и дозе јонизујућег и нејонизујућег зрачења извршила је мерење радиоактивности узорака  пољопривредног земљишта са следећих локација: Мишелук, Парагово, Рафинерија, Топлана и Каћка шума и узорака непољопривредног земљишта из парка природе Бегечка јама.

Генерално се може закључити да узорци земљишта са свих локација не указују на повећање радиоактивности које би угрозило производњу хране. Измерене концентрације активности 137Cs, узимајући у обзир трансфер факторе овог изотопа у биљке, не би требало да угрозе здравствену безбедност произведене хране. На основу добијених резултата, генерално се може закључити да узорци земљишта са свих локација не указују на повећање радиоактивности које би угрозило осетљиву равнотежу флоре и фауне у овом заштићеном подручју. Концентрација активности уранијума 238U у површинском слоју земљишта креће се у границама од 14 до 65 Bq/kg што је у добром слагању са вредностима за војвођанско земљиште за које постоји најбоља систематика мерења. Ni у једном узорку није примећена повишена активност уранијума 238U, 235U, тако ни осиромашеног уранијума. Ниске концентрације уранијума 238U указују и на то да је ово подручје изоловано од пољопривредних парцела и да нема израженог спирања и наношења земљишта на ово подручје. Концентрације природних радионуклида у узорцима земљишта су у просеку дупло ниже него у узорцима пољопривредног земљишта, што потврђује претходну тврдњу.