Носилац пројекта: Институт за низијско шумарство и животну средину Нови Сад

 

Циљ истраживања је био да се добије увид у стање стабала топола у Новом Саду који ће омогућити израду мера и смерница динамике сукцесивног уклањања стабала топола у Граду. У циљу оцене стања стабала топола у Новом Саду предложена методологија је омогућила егзактно утврђивање старости стабала. Утврђено је да се старост стабала поклапа са временом изградње појединих делова Новог Сада, али да постоје и изузеци, односно стабла која су преостала из ранијег периода, али и стабла која су накнадно сађена.

Резултати су показали да је учешће стабала старијих од 50 година 2,9%, а стабала старијих од 40 година 49,1%. Учешће стабала старијих од 30 година, која се у привредно значајним засадима топола сматра за тзв. „горњом“ старошћу је 64,9%, односно близу 2/3 од укупног броја стабала топола у Новом Саду од 9000. Ови подаци указују да би уклањање овако великог броја стабала (6000) било практично неизводљиво јер би такав радикалан приступ у значајној мери нарушио структуру зеленила у Новом Саду.

Сакупљени подаци су показали да је код 14,5% стабала приоритетно уклањање јер су девитализована у тој мери да представљају опасност по грађане. Оцена стања стабала топола у Новом Саду показала је да је преко 40% стабала старијих од 30 година добре виталности. Прираст года таквих стабала је добар и у поређењу са стаблима старости око 30 година из производних засада и јачи, што указује да таква стабла могу да се задрже у наредном периоду уз детаљно праћење њиховог стања.

Из наведеног се може закључити да би у циљу рационалног приступа било пожељна израда Програма замене стабала топола за поједине локације у граду. При томе резултати ових истраживања треба да послуже као полазна основа.