Носилац пројекта: Институт за низијско шумарство и животну средину Нови Сад

 

Зеленило, као саставни део савременог урбанизма, поред декоративне улоге врши и много других важних функција као што је пречишћавање загађеног ваздуха, побољшавање микроклиме у граду, тако што ублажује екстремне појаве превеликих жега лети и хладноћа зими, заштиту од ветра и еолског наноса.

Биљке путем евапотранспирације ублажавају летње температуре увећавањем релативне влажности ваздуха. Испитивања влажности ваздуха на различитим локацијама показују да се проценат релативне влажности смањује са смањењем величине биљака и површине под биљкама. У истом тренутку, релативна влажност ваздуха над градским неозелењеним површинама мања је и за 36% од влажности у шуми. Смањење брзине ветра зависи и од висине дрвећа. Степен стварне ефикасности биљака у овом погледу зависи од многих чинилаца, међу којима су најважнији структура и густина крошње, као и бројност, величина и степен еластичности тањих грана, гранчица и, највише од свега, асимилационих органа.

Резултати анализираних особина депонованог материјала, који чини депосол уз ново изграђене булеваре у текстурном погледу одликује присуство две текстурне класе, песковита иловача и песковито глиновита иловача. Код песковите иловаче доминантно је присуство фракције ситног песка од 52.67 до 65.02 %, што ову текстурну класу чини врло процедном, са смањеном способношћу складиштења физиолошки активне воде (корисне воде) у дужем периоду. Овај депосол у еколошком погледу припада сувом станишном типу, који при одабиру дрвенастих и жбунастих врста захтева оне врсте које трпе смањену количину воде и повишене термичке услове. У овако дефинисаним едафско - хидролошким условима могу успевати следеће врсте: багрем, мечја леска, граб, сибирски брест, дафина, платан, копривић. За разлику од текстурне класе песковита иловача, песковито - глиновита иловача се одликује садржајем фракције ситног песка од 42,9 до 69.63 %, али са повећаним садржајем фракције колоидне глине, између 20.48 и 23,52 %, што овој текстурној класи обезбеђује боље водне карактеристике, па се може класификовати као умерено суви станишни тип, са могућношћу избора ширег спектра дрвенастих и жбунастих врста: липа, храст лужњак, јасен, софора, копривић, трешња, вишња, јавор.

Приликом подизања свих облика зеленила поред Булевара Европе који је педолошки детаљније обрађен, предлаже се да се садња обави у изворно земљиште или замењени супстрат одговарајућег квалитета. Приликом садње дрворедних садница требало би поставити и дириговани заливни систем, кап по кап, како би  саднице успешно преживеле шок пресадње и резултат сигурно неће изостати.

У депосолу поред Булевара Европе садржај карбоната је у интервалу од 4.56 до 21.14 %, што је у границама од слабо до јако високе обезбеђености, а што је последица доношења различитог супстрата. Садржај органске материје се креће од 0.70 до 2.04%, па се може рећи да је овај депосол сиромашан органском материјом, због чега је неопходно уношење органског ђубрива, ради побољшања одсорптивног комплекса, односно адсорпције, али и капацитета складиштења корисне воде. Реакција земљишног раствора у води је у границама од 6.68 до 7.53рH.  Дакле, дато земљиште има неутралну реакцију земљишног раствора, у чијем интервалу успевају скоро све биљне врсте.

У ужем градском језгру Новог Сада злеленило губи трку и због степена изграђености потискује се према периферији града. Због тога требало би искористити просторе поред ново изграђених булевара и подићи дрвореде са врстама које у градским условима могу постићи импозантне димензије.