Носилац пројекта: Пољопривредни факултет - Департман за уређење вода

 

Канали основне и детаљне каналске мреже на подручју Града Новог Сада су изложени интензивном антропогеном утицају, што намеће потребу за сталним праћењем квалитета њихових вода.

У току 2011. године су, на месечном нивоу, анализирани физичко-хемијски параметари воде на карактеристичним профилима три изабрана водотока - канала: Татарница, канал ДТД Нови Сад-Савино Село и канал Субић.

Констатовано стање квалитета воде канала Татарница, у анализираном периоду (2006-2011. година), не може се у потпуности оценити као задовољавајуће. Иако су у великој већини случајева (75-100% узорака), готово за све релевантне параметре, заступљене захтеване прва или друга бонитетна класа, ипак се мора указати и на чињеницу да је повремено установљен и незадовољавајући квалитет воде, односно спорадична појава воде треће класе или још лошије. Најнеповољније стање квалитета воде канала Татарница утврђено је и даље према критеријумима за биолошку потрошњу кисеоника (БПК5). Ипак треба нагласити да је према просечној вредности оваг параметара за 2011. годину први пут констатована друга класа квалитета, иако преко 40% узорака одступа од захтеваног квалитета што акцентира на и даље присуство загађења биоразградљивим органским материјама. Ситуација је, по правилу, најлошија током летњих месеци. Посебно се скреће пажња на значај квалитета воде и мониторинга на овом каналу јер се његове воде уливају у Парк природе ''Бегечка јама''.

Квалитет воде канала ДТД Нови Сад-Савино Село, како 2011. тако и у претходним годинама, може се оценити као стабилан и углавном добар. Према релевантним показатељима квалитета површинских вода најчешће су заступљене захтеване бонитетне класе - прва и друга, уз спорадичне, појединачне изузетке. И овде се најчешћа одступања од жељеног квалитета манифестују код БПК5, али је присутно и побољшање, тако да су у 2011. години у 92% узорка вредности БПК5 одговарале другој класи, док су у неким од претходних година (нпр. 2007. и 2009.) доминирале трећа и четврта класа бонитета.

У односу на остале анализиране локалитете на каналу Субић забележено је, у погледу квалитета воде, најлошије стање. На основу анализама добијених вредности може се констатовати да се одступања од захтеваног квалитета повремено јављају готово код свих релевантних параметара, а да је то најизраженије и даље код садржаја раствореног кисеоника, БПК5 и ХПК, где су релативно честе појаве треће па и четврте бонитетне класе, што указује на велику загађеност органским материјама. Током 2011. године, на каналу Субић констатовано је, до сада, најнеповољније стање, како у односу на БПК5, тако и према ХПК, суспендованим материјама и сувом остатку. Нешто боље стање у односу на претходни период је код кисеоничког режима и када су у питању азотна једињења, нитрити и амонијум.

Добијени резултати указују на значај и неопходност сталне контроле загађивача и даљег мониторинга у циљу очувања квалитета вода и животне средине на подручју Града Новог Сада.