Програмске активности

Праћење радиоактивности земљишта на територији Града Новог Сада током 2011. године

Носилац пројекта: Природно-математички факултет - Департман за физику

 

Земљиште региона Војводине подложно је радиоактивној контаминацији из више извора. Пре свега то су реактори нуклеарних електрана у околини који својом емисијом у воду и ваздух могу загадити ширу околину. Затим, употреба фосфатних ђубрива са великим концентрацијама урана може узроковати постепено повећање концентрације активности урановог низа у земљишту. Извршено је испитивање радиоактивности узорака и дозе јонизујућег и нејонизујућег зрачења мерењем радиоактивности узорака  пољопривредног земљишта са следећих локација: Футог, Шангај, Каћ, излаз из Новог Сада - пут НС - ЗР (преко пута Стојанов сервиса) и Немановци – код градске депоније и узорака непољопривредног земљишта из градских паркова: Каменички парк, Футошки парк и Дунавски парк.

Генерално се може закључити да узорци земљишта са свих локација не указују на повећање радиоактивности које би угрозило производњу хране. Измерене концентрације активности 137Cs, узимајући у обзир трансфер факторе овог изотопа у биљке, не би требало да угрозе здравствену безбедност произведене хране.

Концентрација активности уранијума 238U у површинском слоју земљишта креће се у границама од 6.4 до 80 Bq/kg што је у добром слагању са вредностима за војвођанско земљиште за које постоји најбоља систематика мерења. Ни у једном узорку није примећена повишена активност како 238U, 235U, тако ни осиромашеног уранијума.  Концентрација активности 226Rа је у равнотежи са 238Uшто показује да нема индикација за присуство осиромашеног урана. Концентрација активности природних радионуклида торијума 232Тh и радијума 226Rа су у равнотежи и крећу се у уобичајеним опсезима  од 20 – 40 Bq/kg.

Радионуклид вештачког порекла 137Cs који доминантно потиче од хаварије нуклеарне електране у Чернобилу 1986. године је детектован у траговима. Концентрација активности овог вештачког радионуклида знатно варира од једне микролокације до друге, што се нарочито уочава код некултивисаног земљишта у парковима где нема обраде и мешања површинског и дубинских слојева земљишта.