Носилац Пројекта: Природно-математички факултет-Департман за физику

 

Циљ Пројекта је био одређивање коефицијента дифузије радона за различите изолационе материјале и разматрање утицаја гранулације грађевинских материјала на еманацију радона из ових материјала.

Од материјала употребљених у овом експерименту најнижа вредност дифузионог коефицијента добијена је за алуминијумски лим. Нешто вишу вредност (1.35 пута у односу на алуминијум ) има гума, па следе кондор материјал и таркет линолеум. Они су веома добри изолатори од радона и препоручљиво их је користити у заштити стамбених објеката.

Испитивани грађевински материјали су млевењем довођени у прашкасте форме различитог степена гранулације. Изузев циркониум-силиката, концентрација Rа-226 у овим материјалима је била релативно ниска, што је доводило до релативно велике мерне несигурности приликом мерења концентрације Rn-222 унутар затворене стаклене коморе помоћу уређаја RАD-7.

Иако је циркониум-силикат био у форми врло финог праха, са средњом величином честица 0.39 μm, коефицијент еманације радона из овог материјала је изузетно низак (испод 0.5%), што указује на слабу зависност коефицијента еманације од гранулације. Такође је  утврђено да у случају песка гранулација не игра значајну улогу када је у питању коефицијент еманације радона, односно да се степен еманације не повећава са смањењем величине честица. Код керамичких плочица и цигле  је утврђено да постоји одређено смањење коефицијента еманације када су ови материјали у облику ломљених фрагмената у односу на прашкасту форму. Најизраженији утицај гранулације на коефицијент еманације радона уочен је код узорка сипорекс блока. Коефицијент еманације је највећи (27%) за најфинију гранулацију праха (средња величина честица 0.34 μm), док за грубљу гранулацију (0.75 µm)  овај коефицијент има за око 30 % нижу вредност. Коефицијент еманације из комада сипорекс блока је чак 4 пута нижи у односу на најфинију гранулацију сипорекса у форми праха.