Носилац Пројекта: Природно-математички факултет

- Департман за биологију и екологију

 

Испитивања микробиолошког квалитета подземних вода имала су за циљ да се на бази присуства и квантитативне заступљености одређених  физиолошких група бактерија и ензимске активности, процени квалитет подземних вода, угроженост новосадских изворишта пијаће воде и могући утицај  загађења на квалитет воде дистрибуционе мреже, као и заштита и очување постојећег квалитета подземних вода.

Микробиолошке анализе током 2010. године извршене су на извориштима Ратно острво, Петроварадинска ада и  Штранд.

У свим подземним водама забележено је присуство испитиваних физиолошких група бактерија са варијацијама заступљености у зависности од месеца испитивања и конкретног узорка.

Ратно острво - на овом изворишту микробиолошки квалитет збирног узорка воде је углавном био задовољавајући и са санитарног и ширег еколошког аспекта. Током 2010. године укупно је испитано 103 узорка подземних вода , и за разлику од збирног узорка, квалитет воде бунара хидрауличке баријере и пијезометара је био лошији. Констатоване су у већем броју липолитске и угљоводоникоксидујуће бактерије. Генерално гледајући, узорци подземних вода изворишта Ратно острво током 2010. године према заступљености органотрофа  припадали су у највећем броју случајева I класи по Kохл-у (53% узорака), затим II класи, (28% узорака ) и  I-II   класи (17% узорака). Према индексу фосфатазне активности (ИФА) највећи број узорка подземних вода окарактерисан је као категорија загађених вода – III A категорија (43% узорака), део узорака класификован је као категорија умерено загађених вода – II-III категорија  (27%), а  само један проценат (13%) сврставан је у категорију III B - веома загађених вода.

Петроварадинска ада - мониторинг квалитета подземних вода овог изворишта  током 2010. године показао је углавном лошији квалитет воде у испитиваним пијезометрима у односу на воду БХД бунара. Најбољи квалитет, показао је  збирни узорак воде који је према ензимској активности био у категорији умерено загађених вода (II-III категорија). Квалитет воде у  БХД-бунарима  је варирао, али се може говорити о задовољавајућем микробиолошком статусу. У већини случајева према вредности ИФА вода БХД бунара сврставана је у категорију умерено загађених  вода. У пијезометрима на изворишту  Петроварадинске аде у високом броју присутне су и липолитске и угљоводоникоксидујуће бактерије. Према индексу фосфатазне активности квалитет воде у пијезометрима кретао се у распону од загађене (III A категорија) до веома загађене (III B категорија) па чак и прљаве воде (III-IV категорија).

Штранд - квалитет воде у РБ бунарима је варирао у зависности од бунара и месеца испитивања а најлошији квалитет показала је током целокупног периода испитивања вода у бунару БХД-1-1/08 што се види и према појединачним налазима као и на нивоу годишњег просека. Од укупно 16 испитаних узорака показало се да на основу заступљености органотрофа највећи број узорака воде припада I класи по категоризацији Кохл-а (69%), класи I-II припада свега 6% узорака, а II класи 25% узорака воде бунара. На основу индекса фосфатазне активности подједнак број узорака припадао је категорији II B - слабо загађеној води (25%), а исто толико II-III класи – умерено загађеној, као и III B категорији - веома загађеној води. Од укупно испитаних узорака подземне воде РБ бунара на Штранду по 12% припадало је III A (загађеној води), али и III-IV категорији загађених вода. У води испитиваних пијезометара углавном су све групе бактерија присутне са већом бројношћу с тим да је у неким пијезометрима бројност појединих група изузетно висока. Вода пијезометара често је бивала сврстана у I-II или чак II класу према Кохлу. Присутност и заступљеност липолитских и угљоводоникоксидујућих бактерија је такође приметна, што указује на оптерећење воде материјама типа масти и нафте. Ензимска активност, показује да су ове подземне воде оптерећене биодеградабилном органском материјом и према вредностима ИФА ове воде се сврставају често у веома прљаве или чак максимално прљаве воде. Сви резултати мониторинга указују на угроженост квалитета воде овог изворишта. У јуну месецу 2010. године на изворишту Штранд регистровано је и загађење фекалног порекла а у појединим пијезометрима (Ш-5 и Ш-17) поред укупних колиформних бактерија  детектовано је и присуство  E.coli.

Резултати еко-микробиолошког мониторинга, генерално гледајући, указују на потребу заштите квалитета подземних вода сва три изворишта воде за пиће Града Новог Сада.