Интензивније изучавање деловања елекромагнетских поља (ЕМП) на људско здравље бележи се од средине 1990. када почиње масовна употреба мобилних телефона. Свакодневна употреба мобилних телефона убрзо је изазвала забринутост у погледу сигурности њихове употребе. Различите епидемиолошке опсервационе студије, указују на повећан ризик од тумора код корисника мобилних телефона. Иако постоје бројне контрaверзе у вези односа употребе мобилних телефона и малигних обољења свеукупни докази говоре у прилог повећаног ризика од појаве одређених врста малигних тумора. Поједина епидемиолошка истраживања истичу да постоји стално повећан ризик од акустичног неурома и глиома код особа који дуже од 10 година користе мобилне телефон. Главна замерка готово свим епидемиолошким студијама јесу методолошка ограничења и немогућност погодног, одговарајућег мерења.
Осим ЕМП врло високе фреквенције и ЕМП веома ниске фреквенције доводе се у везу са развојем малигних тумора, нарочито леукемија код деце. Резултати већине студија у којима су била укључена деца која станују у близинини електричних централа као и радници професионално изложени ЕМП показали су да постоји потенцијални ризик по здравље људи од ЕМП па је на основу оваквих студија Међународна агенција за истраживање рака (IARC,2002) класификовала ЕМП врло ниске фреквенције у групу Б2 као могуће канцерогене за људе.
In vitro студије углавном се баве механизмима деловања ЕМП на нивоу ћелије. У већини досадашњих in vitro истраживања коришћена су ЕМП мале густине и врло високе фреквенције или ЕМП велике густине фреквенције 50/60Hz што не одговара стању које имамо у животном окружењу. Због тога смо се одлучили да у нашим in vitro испитивањима користимо ЕМП фреквенције 50Hz и јачине 20-200 T што најближе одговара условима окружења у коме живимо. За потребе овог истраживања Катедра за теоријску електротехнику, Департмана за енергетику, електронику и телекомуникације, Факултета техничких наука у Новом Саду реализовала је систем за генерисање простопериодичног хомогеног магнетског поља учестаности 50Хз уз могућност контролисане промене ефективне вредности вектора магнетске индукције у опсегу од 20-200μТ. Мерење магнетског поља и поређење са резултатима добијеним теоријским прорачуном и симулацијама урађено је помоћу мерних система Narda EFA-300 i Bell Gausmetar модел 640. 
Због бројних наведених недоумица у вези с канцерогеношћу електромагнетских поља задатак овог истраживања је да се на различитим in vitro моделима добију нови подаци о механизмима деловања ЕМП на ћелијском нивоу користећи описани уређај за генерисање хомогеног магнетског поља.
У наредном периоду пратиће се ефекти ЕМП на хумане ћелије (нормалне и леукемичне) уз промену јачине магнетског поља и времена експозиције. Очекује се да би се у оваквим контролисаним условима добили нови и релевантни подаци о утицају нискофреквентних магнетских поља релативно мале снаге.