Одређивање садржаја тешких метала у узорцима поврћа произведеног у околини Новог Сада
Поврће заузима веома значајно место у исхрани људи захваљујући свом саставу – витаминима, минералима, протеинима, угљеним хидратима као и елементима у траговима. Тешки метали су један у низу загађивача који се могу наћи на површини и у ткивима свежег поврћа. Тешки метали као што су Cu, Zn, Pb и Cd улазе у ланац исхране првенствено путем хране биљног порекла. Повећане концентрације тешких метала у храни могу значајно да утичу на здравље људи. Посебно могу да буду значајни метали који се преко хране акумулирају у организму човека, као што је случај са Cd и Pb. Висока концентрација ових метала у храни се повезује са развојем бројних болести, посебно кардиоваскуларног система, бубрега, нервног и коштаног ткива. Доказано је да су ови тешки метали мутагени и тератогени. Основни ефекти токсичних концентрација појединих тешких метала, као на пример Cd, Cu, Pb и Zn су више мање специфични, зависно од физичких и хемијских особина њихових јона и органских комплекса. Најчешће су то промене у активности ензима, оштећења ћелијских мембрана и смањен раст корена. Због тога долази до поремећаја у водном режиму, активности фитохормона и усвајању јона. Ометена је фотосинтеза, транспорт органске материје на места потрошње или накупљања, а такође и процес дисања. Повртарске врсте понекад могу да накупљају значајне количине тешких метала, а да се при томе не појављују видљиви симптоми њиховог оштећења. Из тог разлога оправдана је забринутост потрошача да храна коју свакодневно конзумирају, посебно поврће и воће, можда садржи концентрације тешких метала које су изнад дозвољених. Зато је веома битно да се такви производи, који се конзумирају у свежем стању, редовно анализирају како бисмо били сигурни да концентрација непожељних тешких метала није виша од прописаних стандарда. Ово посебно зато што се Pb и Cd убрајају у најраспрострањеније тешке метале високе токсичности.
Циљ овог пројекта био је да се утврди концентрација Cu, Zn, Pb и Cd у узорцима свежег поврћа произведеног у околини Новог Сада. Узорци свежег поврћа су узети током септембра 2009. године од произвођача из Бачког Петровог Села, Бегеча, Будисаве, Чуруга, Ердевика, Гложана, Госпођинаца, Деспотова, Куле, Лалића, Мошорина и Великих Радинаца. Сви произвођачи, осим два имају производњу на отвореном пољу.
Анализирано је 85 узорака, 16 различитих врста поврћа: белог и црног лука, цвекле, мркве, першуна, паштрнака, роткве, салате, тиквица, плавог патлиџана, карфиола, краставца, кромпира, купуса, паприке и парадајза. Анализиране су укупно 73 различите сорте. Концентрација Cu, Zn, Pb и Cd је одређена у биљним деловима који се користе у исхрани, методом атомске апсорпционе спектрофотометрије.
Нашим прописима нису дефинисане граничне вредности концентрација Cu i Zn у свежем поврћу. У односу на светске стандарде концентрације ових елемената установљене у анализираним узорцима су биле значајно ниже. Резултати су показали да је концентрација Pb у свим узорцима поврћа била испод највеће дозвољене нашим прописима. У свим узорцима першуна, роткве, салате, тиквица, плавог патлиџана, карфиола, краставца, купуса и парадајза концентрације испитиваних елемената су биле ниже од максимално дозвољених вредности. Концентрација Cd је била виша од прописане у једном узорку белог лука, у три од 13 узорака црног лука, у два од три узорка цвекле, једном од три узорка мркве, једном узорку паштрнака, једном од пет узорака кромпира и у два од 23 узорка паприке. У целини, у 11 од 85 узетих узорака свежег поврћа (12,9%) концентрација Cd је била изнад прописане. То значи да је потребно да се више пажње усмери на спречавање уношења Cd у земљишта која се користе у повртарској производњи рационалном употребом механизације, средстава за заштиту биља и минералних ђубрива пошто су то начини којима се људским активностима може повећати концентрација Cd у земљишту.