Носилац пројекта: Пољопривредни факултет, Лабораторија за медицинску и ветеринарску ентомологију, Медицински факултет, Институт за јавно здравље Војводине, Центар за вирусологију

Циљ спроведених истраживања је био да се сагледа у којој мери инвазивне и векторске врсте инсеката као и вируси које оне преносе угрожавају подручје Новог Сада и да се превентивним мерама спречи њихово интродуковање и/или ширење. Еколошки прихватљиве мере које треба да буду развијене у следећим годинама биће усмерене ка заштити људи и животиња од трансмисивних болести и заштити природе од негативног утицаја прекомерне примене хемијских средстава.
Stegomia albopicta, врста комарца коју популарно зовемо „азијски тигар”, је инвазивна врста пореклом из Југоисточне Азије која се у последњих 25 година
захваљујући човеку населила на америчком континенту, у Африци, Европи и
Аустралији. Основни начини ширења су међународна трговина старим аутомобилским гумама и биљним материјалом као и преношење транспортним средствима. Врста воли да се храни крвљу човека, изузетно је агресивна и као таква представља изванредног преносиоца најопаснијих арбовируса који могу угрозити здравље и живот људи и животиња. Први налаз у региону Западног Балкана датира из августа 2001. када смо само једну ларву ове врсте пронашли у старој гуми у вулканизерској радњи у Подгорици.
У току следећих седам година „азијски тигар” се, осим Подгорице, населио у великом броју места на Црногорском приморју и обалама Скадарског језера.
Први налаз ове врсте у Хрватској забележен је у Загребу октобра 2004. Већ 2005. године бројне колоније регистроване су у приобаљу Истре, Задру, Сплиту и Дубровнику а до 2009. „азијски тигар” је населио унутрашњост Истре, острва Црес,
Лошињ, Хвар и Вис и многе градове Јужне Далмације. 
Лабораторија за медицинску ентомологију, Пољопривредног факултета у Новом Саду је руководила и/или учествовала у истраживањима у Црној Гори и Хрватској и од стране European Mosquito Control Association i European Centre for Diseases Control била консултована у својству регионалног координатора за анализу информација о ширењу „азијског тигра” у наведеним државама.
Успешна сарадња са Центром за вирусологију започета је 2005. када су после паузе од 30 година обновљена истраживања прокужености становништва вирусима
које преносе комарци у Србији. Осим места на којима очекујемо прву појаву „азијског тигра”у Граду, праћење смо вршили и на неколико пунктова од изузетне важности за благовремену детекцију инвазије. У узорку сакупљеном крајем августа 2009. регистровано је присуство 22 јединке „азијског тигра”.
Ово је први налаз „азијског тигра” у Србији који упозорава на могућност интродуковања на територију града Новог Сада. Благовремени налаз и брза и ефикасна елиминација регистрованих колонија треба да смање вероватноћу за уношење „тигра”у наш град.
За анализе на присуство вируса припремљеноје 5809 женки комараца сврстаних у 100 пулова. У 12 случајева постојала је сумња, али присуство вируса у комарцима није доказано.
Вирус Западног Нила је први пут изолован и идентификован у области Западни Нил у Уганди 1937 године. Резервоар вируса су дивље и домаће птице у којима се вирус добро размножава и са којих се преноси на комарце који убодом инфекцију могу пренети на човека. Преношење инфекције са човека на човека врши се крвљу и продуктима крви, трансплантацијом органа, дојењем и преко постељице са инфициране труднице на плод. Такође су описане инфекције стечене акцидентално у лабораторији (перкутано или инхалацијом). Значај вируса Западног Нила за хуману патологију је сагледан први пут 1957. године када је у Израелу регистрована епидемија у којој су људи обољевали са тешким неуролошким манифестацијама и са великим бројем смртних случајева.
Епидемије које су регистроване касније у Русији и Румунији одликовале су се великим бројем оболелих, високом смртношћу која се кретала од 4%-14% и неуролошким манифестацијама. У тешким формама болести поред нервног система може бити захваћено срце, панкреас и јетра. Експанзију ова вирусна инфекција има у Сједињеним Америчким Државама где се први пут јавила 1999. у епидемији у Њујорку када је било инфицирано 62 људи од којих је 7 умрло. У наредним годинама инфекција вирусом Западног Нила захватила је скоро све државе САД са хиљадама инфицираних и стотинама умрлих. Чињенице које указују на могућу повезаност инфекције вирусом Западног Нила и неуролошких поремећаја на територији Војводине први пут су забележене 2007 године. Серолошким тестовима недвосмислено су доказани случајеви инфекције вирусом Западног Нила код становника ширег подручја Новог Сада. 
У Институту за јавно здравље Војводине на прокуженост вирусом Западног Нила тестирано је 182 становника са ширег подручја Новог Сада а серолошки тестови су урађени код 92 особе. Тестиране су особе оба пола, узраста од 1 -84 године. Серолошким испитивањима утврдени су случајеви могуће инфекције вирусом Западног Нила код 7.61% испитаника. Код 3,26% испитаних резултати указују на сигурну инфекцију. Ранија инфекција је утврдена у 3,26% испитаних а свежа инфекцију код једног испитаника. Такоде је показано да је становништво прокужено овим вирусом у 6% случајева.
Негативан налаз вируса у комарцима, уз позитивне налазе серолошких испитивања у људима, указује на потребу да се детекција вируса настави применом осетљивијих и специфичнијих метода као што је PCR дијагностика којом че моћи да се обради већи број узорака.