Носилац пројета: ПМФ-Департман за биологију и екологију

Праћење микробиолошког квалитета подземних вода градских изворишта у току 2009. године вршено је на локацијама изворишта воде за пиће Града Новог Сада: Ратно острво, Петроварадинска ада и Штранд.
Испитивањем су обухваћени следећи параметри: фосфатазна активност воде (изражена као ИФА – индекс фосфатазне активности), аеробне, мезофилне бактерије (култивација на 37ºС, санитарни аспект воде), органотрофне бактерије (на високонутритивној МПА подлози и нисконутритивној Р2А подлози), факултативно олиготрофне бактерије, липолитске бактерије и угљоводоникоксидујуће бактерије.
Бројност специфичних физиолошких група бактерија, и ензимска активност су веома осетљив индикатор, релевантан за процену степена деградираности водене средине, снимање постојећег и процену будућег стања. Вода са изворишта иде на прераду у фабрику воде, чиме се решава проблем потенцијалног фекалног загађења. Према актуелној ситуацији на терену, пажња је била усмерена и на параметре релевантне за санитарни аспект микробиолошког квалитета подземне воде.
Ратно острво - на овом изворишту квалитет воде у бунарима хидрауличке баријере и пијезометрима је углавном лош и указује на воду оптрећену органском биодеградабилном материјом уз знатно присуство физиолошких група липолитских и угљоводоникоксидујућих бактерија Међутим, судећи према квалитету збирног узорка воде са овог изворишта и уз чињеницу да ова вода иде у фабрику на прераду, извориште за сада не показује знаке угрожености.
Петроварадинска ада - микробиолошки квалитет воде збирног узорка је углавном задовољавајући, иако се у понеким месецима јавља погоршање квалитета. Анализа воде бунара изворишта Петроварадинске аде у децембру месецу показала је лош квалитет, високу бројност липолитских и угљоводоникоксидујућих бактерија, а према ензимској активности категорију умерено загађених вода.
Штранд - у свим месецима испитивања подземна вода пијезометара на овом изворишту показује лошу микробиолошку слику, при чему су у неким узорцима детектоване и укупне колиформне бактерије, а аеробни мезофили најчешће прелазе границе прописане за воду затворених изворишта. Бољи квалитет бележи се у води експлоатационих бунара, иако и у тој води Р2А подлога указује на високу бројност бактерија. 

У води свих изворишта бројност органотрофа је далеко израженија на нисконутритивној Р2А подлози што свакако пружа реалнију слику и реалнију процену бактеријског статуса подземних вода, при чему су ови резултати су у сагласности са подацима о ензимској активности.
Резултати еко-микробиолошког мониторинга, генерално гледајући, указују на потребу заштите квалитета воде сва три изворишта воде за пиће Града Новог Сада.