Мониторинг квалитета површинских вода на подручју Града Новог Сада
Носилац пројекта: Пољопривредни факултет-Департман за уређење вода
Mониторинг квалитета површинских вода на подручју Града Новог Сада, током 2009. године, обухватио је анализу физичко-хемијских параметара воде на карактеристичним профилима три изабрана водотока - канала: 1. Татарница, 2. канал ДТД Нови Сад - Савино Село и 3. Субић. Ради оцене квалитета воде једном месечно, током целе године, вршено је захватање и анализа узорака на изабраним локалитетима. Односно, праћено је стање релевантних параметара квалитета површинских вода и њихове промене током године.
Констатовано стање квалитета водотока Татарница, у анализираном периоду (2006 - 2009), не може се у потпуности оценити као задовољавајуће. Иако су у великој већини случајева (75 - 100% узорака), готово за све релевантне параметре, заступљене захтеване прва или друга бонитетна класа, ипак се мора указати и на чињеницу да је повремено установљен и незадовољавајући квалитет воде, односно спорадична појава воде треће класе или још лошије. Најнеповољније стање квалитета воде канала Татарница утврђено је према критеријумима за биолошку потрошњу кисеоника (БПК5). Овај параметар најчешће (у преко 70% узорака) одступа од захтеваног квалитета, што акцентира присуство загађења биоразградљивим органским материјама. Ситуација је, по правилу, најлошија током летњих месеци када се устаљено појављују воде четврте класе. Посебно се скреће пажња на значај квалитета воде и мониторинга на овом каналу јер се његове воде уливају у Дунав у зони заштићеног подручја, Парка природе Бегечка јама, локалитета који представља јединствену еколошку целину.
Квалитет воде канала ДТД Нови Сад – Савино Село, како 2009. тако и у претходним годинама, може се оценити као стабилан и углавном добар. Према релевантним показатељима квалитета површинских вода најчешће су заступљене захтеване бонитетне класе - прва и друга, уз спорадичне, појединачне изузетке. И овде се најчешћа одступања од жењеног квалитета манифестују код БПК где је 2009. али и 2006. године преовладавала трећа класа бонитета.
У односу на остале анализиране локалитете на каналу Субић забележено је најлошије стање. Може се констатовати да се одступања од захтеваног квалитета повремено, само у појединим месецима, јављају готово код свих релевантних параметара, а да је то најизраженије код садржаја раствореног кисеоника, БПК5 и ХПК где су релативно честе појаве треће па и четврте бонитетне класе што указује на велику загађеност органским материјама. Током 2009. године, на каналу Субић, констатује се према већини параметара нешто боље стање у односу на претходни период. То се пре свега односи на кисеонички режим, где према просечним вредностима раствореног кисеоника квалитет воде из четврте класе прелази наредне две године (2007. и 2008.) у трећу, а 2009. у другу квалитативну класу. Приметно је и побољшање у односу на ХПК, према просечним годишњим вредностима квалитет воде из четврте класе (2006. и 2007.) прелази наредне две године (2008. и 2009.) у трећу бонитетну класу. Међутим, како је већ наглашено, и даље је према критеријумима за вредности ХПК (трећа класа) и БПК5 (четврта класа) стање квалитета воде канала Субић незадовољавајуће.
Вода канала ДТД, као потенцијално најзначајнијег захвата воде за наводњавање константно је веома доброг квалитета, са ниском електропроводљивошћу и вредностима SAR, као и малим садржајем натријума. Ове воде се без ограничења могу користити за потребе наводњавања. Код друга два водотока, Татарница и Субић, током вегетационог периода 2009. године ради се о стално или повремено заслањеним водама које се могу користити за наводњавање само уз посебне мере и услове.
Изузетан значај водотока, као што су анализама обухваћени канали основне и детаљне каналске мреже на подручју Града Новог Сада, канали Татарница, ДТД и Субић, намеће потребу за сталним праћењем квалитета њихових вода. Ови водотоци су под директним утицајем различитих загађивача и активности на сливном подручју углавном антропогеног порекла али су од значаја и природни узроци, попут хидролошких, климатских и других фактора.