У току 2004. године на Факултету техничких наука урађен је научно- истраживачки рад ''Урбан o планирање - анализа стања Новог Сада'', са основним циљем анализе постојећег стања у урбаном планирању a на основу тог истраживања да се предложе могући правци планирања у складу са Агендом 21 (Одрживи развој града).

Урађена су истраживања, детаљно испитивање стања у свим сегментима планирања града: садржаји, форме, архитектура, саобраћај, еколошки и визуелни ефекти. Такође је извршена анализа постојећих изграђених јавних простора и еколошка оцена истих, као и могућности реконструкције или адаптације, са циљем поправљања њихових укупних и посебно еколошких својстава.

Вршене су анализе следећих аспеката у смислу усклађености градо-грађења са еколошком логиком, са пажљивим односом према свим аспектима природе, климе, топографије, водених огледала, биљног материјала и стечених географско-морфолошких топологија:

Становање у Новом Саду – Конципирање стамбених структура програмирањем нових садржаја и активности, обновом постојећих објеката и предвиђањем сложених урбаних односа, промишљених саобраћајних концепата и пејзажних решења, могуће је створити окружење за вреднији и садржајнији социјални живот. Подједнако је важна улога стамбених насеља у стратегији ''неширења'' града изван постојећих урбаних оквира, која је најнаглашенија кроз критичко погушћивање изградње, репројектовање и прилагођавање променама намена и начина коришћења земљишта.

Јавни простори и јавни објекти – Глобално и стратешко планирање интеграције различитих функционалних јавних простора и њихово квалитетније повезивање, нарочито на пешачко-бициклистичком нивоу што подразумева концептуално решење колског саобраћаја на нивоу целог града, са акцентом на развој и побољшање јавног градског превоза. Уређење, опремање, поплочавање осветлење, озелењавање треба да буде јединствено за град формирајући идентитет сваког појединачног јавног простора и окружујућих јавних и полујавних објеката.

Систем пешачких подручја – Децентрализација града формирањем нових тргова и пешачких улица, са потецијалом да се у њима одвијају јавни програми, испољавајући и подижући урбану културу на виши ниво. Важна чињеница предложених трансформација је смањење саобраћаја, како у центру тако и у будућим новим трговима доприносећи фаворизацији пешачког и бициклистичког транспорта као еколошких система кретања.

Објекти културе и слободног времена – Мрежа културних институција може добити улогу дискурса за успостављање вредности регионалног као и трајног духовног идентитета града.

Простори намењени деци и старима - Поштовање основних принципа правилног осмишљавања дечијих простора, као што су безбедност и удаљеност од саобраћаја и буке, разноврсност, приступачност и флексибилност, употреба зеленила, заштићеност од ветра, створили би се простори, који деци треба да омогуће развој физичких, социјалних и когнитивних способности, а надкривене клупе у сеновитим деловима ових простора, водене површи и чесме, уз употребу материјала који задовољавају основне аспекте квалитета и еколошке прихватљивости, учиниле би пријатнији боравак старијим суграђанима, чиме би била постигнута интеграција свих старосних група грађана и задовољство боравка у тим просторима.

Мрежа зелених површина - Постојећи зелени фонд у граду треба валоризовати, допунити катастар зеленила и уклопити га у планирана решења. У том смислу неопходно је реконструисати и обновити дрвореде и улично зеленило на широј градској територији, развити мрежу парковских површина, предвидети нове категорије зеленила (парк-шуме, ботаничке баште, зоо вртови и сл.). и интегрисати систем озелењавања у градске целине нарочито са типологијом вишепородичног становања.

Енергетски аспекти и обликовање зграда – У складу са Директивом Европске Уније (2001 / 0098 COD ) о енергетској ефикасности зграда, посебну пажњу треба посветити енергетским аспектима у грађењу зграда.

Приказане анализе су веома важне за даљи развој Новог Сада, а да истраживања у овој области треба наставити ка конкретним предлозима.