Градска управа за заштиту животне средине Града Новог Сада на основу члана 29. Закона о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", бр. 135/04 и 36/09) објављује
       

ОБАВЕШТЕЊЕ
 
о донетом решењу да је потребна процена утицаја и о одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину пројекта радио базне станице мобилнe телефонијe телефоније "НСУ253, НСЛ253 НС ПАРТИЗАНСКА", у поновљеном поступку

 
   Носилац пројекта "Телеком Србијa" а.д., Таковска 2, Београд поднео је овом органу захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта - радио базне станице мобилне телефоније "НСУ253, НСЛ253 НС ПАРТИЗАНСКА", на постојећем објекту у улици Сентандрејски пут, Нови Сад, на катастарској парцели број 3343/6, К.О. Нови Сад I, Град Нови Сад.
   Након спроведеног поступка, Градска управа за заштиту животне средине је дана 9. јула 2018. године донела решење број VI-501-125/18, да је потребна процена утицаја на животну средину и о одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину, у поновљеном поступку.
   У циљу обавештавања заинтересоване јавности текст решења објављује се у целости:
 
Градска управа за заштиту животне средине на основу члана 10. став 4. и 5. Закона о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС“, бр: 135/04 и 36/09), члана 171. став 3. и 4.. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник РС" број 18/16) и чл. 11., 34. и 36. Одлуке о Градским управама Града Новог Сада (''Службени лист Града Новог Сада'', бр. 52/08, 55/09, 11/10, 39/10, 60/10, 69/13 и 70/16), поступајући по захтеву носиоца пројекта "Телеком Србијa" а.д. Таковска 2, Београд, за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину, пројекта базне станице мобилне телефоније "НСУ253, НСЛ253 НС ПАРТИЗАНСКА", у поновљеном поступку доноси

Р Е Ш Е Њ Е

1. Утврђује се да је за пројекат - базне станице мобилне телефоније "НСУ253, НСЛ253 НС ПАРТИЗАНСКА", на постојећем објекту у улици Сентандрејски пут, Нови Сад, на катастарској парцели број 3343/6, К.О. Нови Сад I, Град Нови Сад, носиоца пројекта "Телеком Србијa" а.д. Таковска 2, Београд (у даљем тексту: Носилац Пројекта), потребна проценa утицаја на животну средину.
2. Одређује се да Носилац Пројекта, Студију о процени утицаја на животну средину за пројекат - базне станице мобилне телефоније "НСУ253, НСЛ253 НС ПАРТИЗАНСКА", на постојећем објекту у улици Сентандрејски пут, Нови Сад, на катастарској парцели број 3343/6, К.О. Нови Сад I, Град Нови Сад, у погледу обима и садржаја, изради у складу са чланом 17. Закона о процени утицаја на животну средину и Правилником о садржини студије о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС'', број 69/05).
Студија о процени утицаја на животну средину треба нарочито да садржи мере заштите које обезбеђују да при раду базне станице максималним капацитетом, нејонизујуће зрачење из овог извора не прелази 10% референтног граничног нивоа дефинисаним Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима (''Службени гласник РС'', број 104/09), при прорачуну унутра и споља.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Носилац Пројекта "Телеком Србијa" а.д. Таковска 2, Београд, поднео је овом органу захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта базне станице мобилне телефоније "НСУ253, НСЛ253 НС ПАРТИЗАНСКА", на постојећем објекту у улици Сентандрејски пут, Нови Сад, на катастарској парцели број 3343/6, К.О. Нови Сад I, Град Нови Сад.
Пројектом је предвиђено постављање тросекторског система за UMTS2100 и LTE1800систем. Koристиће се три антене типа К80010510 за остваривање UMTS2100 и LTE1800 система. Планираниазимути антена износе 70º, 140ºи 280º, за UMTS2100 и LTE1800 системе. Конфигурација примопредајника базне станице за систем UMTS2100 је 3+3+3 а за LTE1800 1+1+1.
Носилац пројекта доставио је Уговор о закупу закључен између Привредног друштва за производњу и услуге и експорт-импорт ДОМИС ЕНТЕРИЈЕРИ НОВИС ДОО, Београд и “Телеком Србија“ ад, Таковска 2, Београд, Информацију о локацији за парцелу број 3660/6, Нови Сад II, број V-353-667/17 од 07.11. 2017. године издату од стране Градске управе за урбанизам и стамбене послове Града Новог Сада.
Уз наведени захтев носилац пројекта је приложио Стручну оцену оптерећења животне средине у локалној зони базне станице мобилне телефоније "НСУ253, НСЛ253 НС ПАРТИЗАНСКА", број: 2507/18-262 РО од 26.02.2018. године коју је израдила aкредитована Лабoраторија Института Ватрогас.
Базна станица мобилне телефоније "НСУ253, НСЛ253 НС ПАРТИЗАНСКА" има укупну ефективну израчену снагу већу од 250W на сва три сектора  за све опсегe.
У складу са Законом о процени утицаја на животну средину, о поднетом захтеву обавештена је јавност путем оглашавања у средствима јавног информисања као и МЗ '“Салајка".
У законом прописаном року нису достављена мишљења заинтересованих органа, организација и јавности.
Градска управа за заштиту животне средине је дана 26. марта 2018. године донела Решење број VI-501-125/18 којим је утврдила да је потребна процена утицаја на животну средину и одредила обим и садржај студије за предметни пројекат. На ово решење "Телеком Србијa" а.д.  је изјавио жалбу Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине.
Решавајући по жалби "Телеком Србијa" а.д, Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине  је донео решење број: 140-501-492/2018-02 од 8. јуна 2018. године, којим је поништио решење Градске управе за заштиту животне средине број VI-501-125/18 од 26. марта 2018. године и предмет вратио првостепеном органу на поновни поступак и одлучивање, указујући да је првостепени орган, приликом доношења ожалбеног решења, учинио повреду правила поступка која је била од утицаја на законитост и правилност тог решења, да је чињенично стање неправилно утврђено, те да у поновљеном поступку провери и утврди да ли би ново техничко решење подразумевало неки други пројекат а не пројекат о ком је првостепени орган одлучивао, како би на основу новоутврђеног чињеничног стања утврдио обим и садржај који студија треба да има.
У поновљеном поступку првостепени орган је поново анализирао комплетан захтев, посебно Стручну оцену оптерећења животне средине у локалној зони базне станице мобилне телефоније "НСУ253, НСЛ253 НС ПАРТИЗАНСКА".Имајући у виду да базна станица представља континуални извор зрачења и да су прорачуном добијене вредности поља при максималном раду базне станице које прелазе 10% референтне граничне вредности за све фреквенцијске опсеге ( и то у стамбеним објектима), да није предвиђена ниједна конкретна мера заштите од нејонизујућих зрачења, узимајући у обзир начела заштите од нејонизујућих зрачења предвиђене чланом 3. став 1. тач. 1. и 2. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења (''Службени гласник РС“, број 36/09) као и то да свако непотребно излагање нејонизујућим зрачењима није дозвољено, процењујући корист коју коришћење извора пружа друштву у односу на потенцијалне ризике наступања штетног дејства услед коришћења извора и примењујући начела превенције и предострожности (члан 9. став 1. подтачка 2. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон и 43/11 - одлука УС), којим се захтева да свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да између осталог представља најмањи ризик за људско здравље, Градска управа за заштиту животне средине је оценила да носилац пројекта треба да обезбеди мере заштите од нејонизујућег зрачења базне станице које обезбеђују да наведени извор, при раду максималним капацитетом, не доводи до прекорачења 10% референтног граничног нивоа излагања становништва електричним, магнетским и електромагнетским пољима различитих фреквенција, дефинисаним Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима, када базна станица ради максималним капацитетом.
Законом о заштити од нејонизујућих зрачења, члан 2, став 3. јасно је дефинисано да “извор нејонизујућих зрачења од посебног интереса јесте извор који може бити опасан по здравље људи узимајући у обзир најбоље доступне научне податке“.
Правилник о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања (''Службени гласник РС'', број 104/09), члан 2. став 1. тачка 1. такође дефинише да “извор нејонизујућих зрачења од посебног интереса јесте извор који може бити опасанпо здравље људи“. Исти Правилник, члан 3. каже:“Изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса сматрају се извори електромагнетног зрачења који могу да буду штетни по здравље људи, а одређени су као стационарни и мобилни извори чије електромагнетно поље у зони повећане осетљивости, достижу најмање 10% износа референтне, граничне вредности прописане за ту фреквенцију“.
Из свега напред наведеног произилази да извори нејонизујућух зрачења који прелазе 10% референтне граничне вредности за све фреквенцијске опсеге могу бити опасни за здравље људи и да је потребно предвидети мере заштите од нејонизујућег зрачења. Сходно томе, не улазећи у техничко решење базне станице (иако смањење израчене снаге не подразумева промену техничког решења), потребно је предвидети мере заштите које обезбеђују да при раду базне станице максималним капацитетом, нејонизујуће зрачење из овог извора не прелази 10% референтног граничног нивоа у складу са тачком 2. диспозитива овог решења.
 Након разматрања захтева носиоца пројекта и података о предметној локацији, карактеристикама и процени могућих утицаја наведеног пројекта на животну средину, а узимајући у обзир, да предметна радио базна станица има ефективну израчену снагу већу од 250 W и може имати значајан утицај на животну средину-тачка 12. подтачка 13. Teлекомуникациони објекти мобилне телефоније (базне радио станице), Листе II Уредбе о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", број 114/08), овај орган је у складу са чланим 10. став 4. Закона о процени утицаја одлучио да је потребна процена утицаја.
Чланом 10. став 5. Закона о процени утицаја на животну средину, прописано је да одлуком којом утврђује да је потребна процена утицаја пројекта на животну средину, надлежни орган може одредити и обим и садржај студије о процени утицаја, што је у овом случају и учињено.
Осим разматрања интезитета утицаја (изражен ефективном израченом снагом уређаја), надлежни орган је у конкретном случају размотрио и трајање утицаја-базна станица представља континуалан извор зрачења.
Примењујући начела превенције и предострожности (члан 9. став 1. подтачка 2. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон и 43/11 - одлука УС), којим се захтева да свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да између осталог представља најмањи ризик за људско здравље, Студијом је потребно доказати да ће за предметни пројекат бити примењена најбоља расположива и доступна технологија, техника и опрема.
Имајући у виду напред наведено, а посебно специфичност локације (густо насељена стамбена зона), неопходно је израдити документ којим се анализира и оцењује квалитет чинилаца животне средине на одређеном простору, међусобни утицај постојећих и планираних активности и утврђују услови и мере за спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину као и мера у случају удеса и обезбедити праћење утицаја извора зрачења а то се искључиво може обезбедити Студијом о процени утицаја на животну средину.
На основу изнетог одлучено је као у диспозитиву.
                                                                                                                                 
Поука о правном леку: Против овог решења може се изјавити жалба Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, у року од 15 дана од обавештења странке о решењу, путем овог органа.
Заинтересована јавност може изјавити жалбу против овог решења у року од 15 дана од дана његовог објављивања у средствима јавног информисања, путем овог органа.