Градска управа за заштиту животне средине на основу члана 10. став 4. и 5. Закона о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник Републике Србије“, бр: 135/04 и 36/09), члана 136. став 1. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник РС" број 18/16) и чл. 11., 34. и 36. Одлуке о Градским управама Града Новог Сада (''Службени лист Града Новог Сада'', 52/08, 55/09, 11/10, 39/10, 60/10, 69/13 и 70/16) поступајући по захтеву носиоца пројекта "Телеком Србијa" а.д., Таковска 2, Београд, за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта базне станице мобилне телефоније "НС-Булевар ослобођења V"-НСУ248/НСЛ248, доноси
 

Р Е Ш Е Њ Е

 
1. Утврђује се да је за пројекат базне станице мобилне телефоније "НС-Булевар ослобођења V"-НСУ248/НСЛ248 у улици Булевар ослобођења број 28, у Новом Саду, на катастарској парцели број 6900/3, К.О. Нови Сад I, Град Нови Сад, носиоца пројекта "Телеком Србијa" а.д., Таковска 2, Београд (у даљем тексту: Носилац Пројекта), потребна проценa утицаја на животну средину.
2. Одређује се да Носилац Пројекта, Студију о процени утицаја на животну средину за пројекат базне станице мобилне телефоније "НС-Булевар ослобођења V"-НСУ248/НСЛ248 у улици Булевар ослобођења број 28, у Новом Саду, на катастарској парцели број 6900/3, К.О. Нови Сад I, Град Нови Сад, у погледу обима и садржаја, изради у складу са чланом 17. Закона о процени утицаја на животну средину и Правилником о садржини студије о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС'', број 69/05).
Студија о процени утицаја на животну средину треба да садржи такво техничко решење базне станице које обезбеђује да наведени извор, при раду максималним капацитетом, не доводи до прекорачења 10% референтног граничног нивоа дефинисаним Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима (''Службени гласник РС'', број 104/09), при прорачуну унутра и споља.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

 
Носилац пројекта "Телеком Србијa" а.д., Таковска 2, Београд, поднео је овом органу уредан захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта базне станице мобилне телефоније "НС-Булевар ослобођења V"-НСУ248/НСЛ248 у улици Булевар ослобођења број 28, у Новом Саду, на катастарској парцели број 6900/3, К.О. Нови Сад I, Град Нови Сад.
Пројекатом је предвиђено постављење четворосекторског антенског система за опсеге UMTS2100 и LTE1800. Антенски систем ће се састојати од укупно осам антена и то по две типа К80010504 по сектору за остваривање сервиса у UMTS2100 и LTE1800 системима. Азимути антена су 150º за први сектор, 210º за други сектор, 280º за трећи сектор и 350º за четврти сектор. Конфигурација примопредајника базне станице за систем за UMTS2100 је 3+3+3+3 а за LTE1800 1+1+1+1.
У складу са Законом о процени утицаја на животну средину, о поднетом захтеву обавештена је јавност путем оглашавања у средствима јавног информисања као и МЗ ''Народни хероји“.
У законом прописаном року нису достављена мишљења заинтересованих органа, организација и јавности.
Носилац пројекта доставио је Уговор о закупу закључен између стамбене заједнице Булевар ослобођења 28, Нови Сад и Предузећа за телекомуникације "Телеком Србијa" а.д., Таковска 2, Београд и Информацију о локацији за парцелу број 6900/3, Нови Сад I, број: V-353-303/17 од 28.06.2017. године, издату од стране Градске управе за урбанизам и грађевинске послове Града Новог Сада.
Уз наведени захтев носилац пројекта је приложио Стручну оцену оптерећења животне средине у локалној зони базне станице мобилне телефоније "НС-Булевар ослобођења V"-НСУ248/НСЛ248, број: ЕМ-2016-395/SO од 24.08.2017. године, коју је израдиo aкредитована Лабораторија “W-LINE“ из Београда.
Анализом комплетног захтева, посебно Стручне оцене оптерећења животне средине у локалној зони базне станице мобилне телефоније "НС-Булевар ослобођења V"-НСУ248/НСЛ248, а имајући у виду да базна станица представља континуални извор зрачења, да прорачуном добијене вредности поља при максималном раду базне станице прелазе 10% референтне граничне вредности за све фреквенцијске опсеге, да није предвиђена ниједна конкретна мера заштите од нејонизујућих зрачења (смањење броја активних канала, коришћење опреме која производи ниже нивое поља, другачије усмерење антена или избор другог објекта на који би се базна станица могла изместити), узимајући у обзир начела заштите од нејонизујућих зрачења предвиђене чланом 3. став 1. тач. 1. и 2. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења (''Службени гласник РС“, број 36/09) и то да свако непотребно излагање нејонизујућим зрачењима није дозвољено као и да се процењује корист коју коришћење извора пружа друштву у односу на потенцијалне ризике наступања штетног дејства услед коришћења извора и примењујући начелапревенције и предострожности (члан 9. став 1. подтачка 2. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон и 43/11 - одлука УС), којим се захтева да свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да између осталог представља најмањи ризик за људско здравље, Градска управа за заштиту животне средине је оценила да носилац пројекта треба да обезбеди такво техничко решење за РБС, да извор зрачења својим радом не доведе до прекорачења 10% референтног граничног нивоа излагања становништва електричним, магнетским и електромагнетским пољима различитих фреквенција, дефинисаним Правилником о границама излагања нејонизујућим зрачењима, када базна станица ради максималним капацитетом.
Након разматрања захтева носиоца пројекта и података о предметној локацији, карактеристикама и процени могућих утицаја наведеног пројекта на животну средину, а узимајући у обзир, да предметна радио базна станица има ефективну израчену снагу већу од 250 W за све секторе и за све опсегe и може имати значајан утицај на животну средину-тачка 12. подтачка 13. Teлекомуникациони објекти мобилне телефоније (базне радио станице), Листе II Уредбе о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", број 114/08), овај орган је у складу са чланим 10. став 4. Закона о процени утицаја одлучио да је потребна процена утицаја.
Чланом 10. став 5. Закона о процени утицаја на животну средину, прописано је да одлуком којом утврђује да је потребна процена утицаја пројекта на животну средину, надлежни орган може одредити и обим и садржај студије о процени утицаја, што је у овом случају и учињено.
Осим разматрања интезитета утицаја (изражен ефективном израченом снагом уређаја), надлежни орган је у конкретном случају размотрио и трајање утицаја-базна станица представља континуалан извор зрачења.
Примењујући начела превенције и предострожности (члан 9. став 1. подтачка 2. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон и 43/11 - одлука УС), којим се захтева да свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да између осталог представља најмањи ризик за људско здравље, Студијом је потребно доказати да ће за предметни пројекат бити примењена најбоља расположива и доступна технологија, техника и опрема.
Имајући у виду напред наведено, а посебно специфичност локације (густо насељена стамбена зона), неопходно је израдити документ којим се анализира и оцењује квалитет чинилаца животне средине на одређеном простору, међусобни утицај постојећих и планираних активности и утврђују услови и мере за спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину као и мера у случају удеса и обезбедити праћење утицаја извора зрачења а то се искључиво може обезбедити Студијом о процени утицаја на животну средину, коју би требао израдити мултидисциплинарни стручни тим.
На основу изнетог одлучено је као у диспозитиву.
                                                                                                                                 
Поука о правном леку: Против овог решења може се изјавити жалба Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, у року од 15 дана од обавештења странке о решењу, путем овог органа.
Заинтересована јавност може изјавити жалбу против овог решења у року од 15 дана од дана његовог објављивања у средствима јавног информисања, путем овог органа.