Градска управа за заштиту животне средине Града Новог Сада на основу члана 29. Закона о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", бр. 135/04 и 36/09) објављује

       

ОБАВЕШТЕЊЕ

 

о донетом решењу да је потребна процена утицаја затеченог стања и о одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину пројекта базне станице мобилнe телефонијe телефоније "НС32, НСХ32, НСУ32, НСЛ32, НСО32 НС – Ветерник" Ветерник

 

   Носилац пројекта "Телеком Србијa" а.д., Таковска 2, Београд поднео је овом органу захтев за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања на животну средину пројекта базне станице мобилне телефоније "НС32, НСХ32, НСУ32, НСЛ32, НСО32 НС – Ветерник" Ветерник, у улици Омладинска бб, у Ветернику, на катастарској парцели 1299/2, К.О. Ветерник, Град Нови Сад.

   Након спроведеног поступка, Градска управа за заштиту животне средине је дана 8. јуна 2020. године донела решење број: VI-501-116/20, да је потребна процена утицаја затеченог стања на животну средину и о одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину.

   У циљу обавештавања заинтересоване јавности текст решења објављује се у целости:

 

Градска управа за заштиту животне средине на основу члана 10. став 4. и 5. Закона о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС“, бр: 135/04 и 36/09), члана 136. став 1. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник РС" бр.18/16 и 95/18 - аутентично тумачење) и чл. 11., 34. и 36. Одлуке о Градским управама Града Новог Сада (''Службени лист Града Новог Сада'', бр. 52/08, 55/09, 11/10, 39/10, 60/10, 69/13 и 70/16), поступајући по захтеву носиоца пројекта "Телеком Србија" а.д., Београд, Таковска 2, за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања на животну средину пројекта базне станице мобилне телефоније "НС32, НСХ32, НСУ32, НСЛ32, НСО32 НС – Ветерник" Ветерник, доноси

 

Р Е Ш Е Њ Е

 

1. Утврђује се да је за пројекат базне станице мобилне телефоније "НС32, НСХ32, НСУ32, НСЛ32, НСО32 НС – Ветерник" Ветерник, у улици Омладинска бб, у Ветернику, на катастарској парцели 1299/2, К.О. Ветерник, Град Нови Сад, носиоца пројекта "Телеком Србија" а.д., Београд, Таковска 2 (у даљем тексту: Носилац Пројекта), потребна проценa утицаја затеченог стања на животну средину.

2. Одређује се да Носилац Пројекта Студију о процени утицаја затеченог стања на животну средину за пројекат базне станице мобилне телефоније "НС32, НСХ32, НСУ32, НСЛ32, НСО32 НС – Ветерник" Ветерник, у улици Омладинска бб, у Ветернику, на катастарској парцели 1299/2, К.О. Ветерник, Град Нови Сад, у погледу обима и садржаја, изради у складу са чланом 17. Закона о процени утицаја на животну средину и Правилником о садржини студије о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС'', број 69/05).

Студија о процени утицаја на животну средину треба да садржи нарочито скуп мера и поступака којима се спречава или умањује штетно дејство нејонизујућих зрачења на животну средину у складу са Законом о заштити од нејонизујућих зрачења ("Службени гласник РС", број 36/09) и другим подзаконским актима који регулишу ову област.

 

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

 

Носилац пројекта "Телеком Србија" а.д., Београд, Таковска 2 поднео је овом органу захтев за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања на животну средину пројекта базне станице мобилне телефоније "НС32, НСХ32, НСУ32, НСЛ32, НСО32 НС – Ветерник" Ветерник, у улици Омладинска бб, у Ветернику, на катастарској парцели 1299/2, К.О. Ветерник, Град Нови Сад.

Пројекат је изведен и постављен је тросекторски антенски систем за радио-системе GSM900, GSM1800, LTE1800 и LTE800 и четворосекторски за радио-систем UMTS2100 са следећом опремом: антене APX186516L за радио-систем GSM1800 за сва три сектора са азимутима антена 15º, 120º и 250º, антене К80010699 за радио-системе GSM900, LTE1800 и LTE800 за сва три сектора са азимутима антена 20º, 100º и 255º и антене К742215 за радио-систем UMTS2100 за сва четири сектора са азимутима антена 20º, 100º, 170º и 255º. Конфигурација примопредајника базне станице за систем GSM900 је 4+4+4, за GSM1800 је 4+4+4, за UMTS2100 је 3+3+3+3, за LTE1800 је 1+1+1 и за LTE800 је 1+1+1.

У складу са Законом о процени утицаја на животну средину, о поднетом захтеву обавештена је јавност путем оглашавања у средствима јавног информисања као и МЗ ''Ветерник".

У законом прописаном року нису достављена мишљења заинтересованих органа, организација и јавности.

Носилац пројекта доставио је Уговор о закупу закључен између Ђурађа и Милице Јокић из Новог Сада и ПРЕДУЗЕЋА ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“ АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО БЕОГРАД и Информацију о локацији за парцелу број 1299/2, К.О. Ветерник, израђену од стране Градске управе за урбанизам и грађевинске послове Града Новог Сада, број: V-353-188/20 од 13.04.2020. године.

Уз наведени захтев носилац пројекта је приложио Стручну оцену оптерећења животне средине у локалној зони базне станице мобилне телефоније "НС32, НСХ32, НСУ32, НСЛ32, НСО32 НС – Ветерник" Ветерник, број извештаја: 1809/19-51 MĆ од 12. фебруара 2020. године коју је израдио aкредитован Институт „Ватрогас“ д.о.о. из Новог Сада.

Базна станица мобилне телефоније "НС32, НСХ32, НСУ32, НСЛ32, НСО32 НС – Ветерник" Ветерник има укупну ефективну израчену снагу већу од 250W на сва три сектора за све системе.

Анализирајући комплетан захтев, посебно Стручну оцену оптерећења животне средине у локалној зони базне станице мобилне телефоније "НС32, НСХ32, НСУ32, НСЛ32, НСО32 НС – Ветерник" Ветерник, а имајући у виду да базна станица представља континуални извор зрачења и да прорачуном добијене вредности поља при максималном раду базне станице на појединим местима прелазе 10% референтне граничне вредности за LTE800 фреквенцијски опсег, узимајући у обзир начела заштите од нејонизујућих зрачења предвиђене чланом 3. став 1. тач. 1. и 2. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења (''Службени гласник РС“, број 36/09) као и то да свако непотребно излагање нејонизујућим зрачењима није дозвољено, процењујући корист коју коришћење извора пружа друштву у односу на потенцијалне ризике наступања штетног дејства услед коришћења извора и примењујући начела превенције и предострожности (члан 9. став 1. подтачка 2. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон, 43/11 - одлука УС, 14/2016, 76/2018, 95/2018 - др. закон и 95/2018 - др. закон), којим се захтева да свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да између осталог представља најмањи ризик за људско здравље, Градска управа за заштиту животне средине је оценила да носилац пројекта треба да примени скуп мера и поступака којима се спречава или умањује штетно дејство нејонизујућих зрачења на животну средину.

Законом о заштити од нејонизујућих зрачења, члан 2, став 3. јасно је дефинисано да “извор нејонизујућих зрачења од посебног интереса јесте извор који може бити опасан по здравље људи узимајући у обзир најбоље доступне научне податке“.

Правилник о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања (''Службени гласник РС'', број 104/09), члан 2. став 1. тачка 1. такође дефинише да “извор нејонизујућих зрачења од посебног интереса јесте извор који може бити опасан по здравље људи“. Чланом 3. истог Правилника прописано је да: “Изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса сматрају се извори електромагнетног зрачења који могу да буду штетни по здравље људи, а одређени су као стационарни и мобилни извори чије електромагнетно поље у зони повећане осетљивости, достижу најмање 10% износа референтне, граничне вредности прописане за ту фреквенцију“.

Из свега напред наведеног произилази да извори нејонизујућух зрачења који прелазе 10% референтне граничне вредности за све фреквенцијске опсеге могу бити опасни за здравље људи, те је потребно предвидети мере заштите од нејонизујућег зрачења.

Након разматрања захтева носиоца пројекта и података о предметној локацији, карактеристикама и процени могућих утицаја наведеног пројекта на животну средину, а узимајући у обзир, да предметна радио базна станица има ефективну израчену снагу већу од 250 W и може имати значајан утицај на животну средину-тачка 12. подтачка 13. Teлекомуникациони објекти мобилне телефоније (базне радио станице), Листе II Уредбе о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", број 114/08), овај орган је у складу са чланим 10. став 4. Закона о процени утицаја одлучио да је потребна процена утицаја.

Чланом 10. став 5. Закона о процени утицаја на животну средину, прописано је да одлуком којом утврђује да је потребна процена утицаја пројекта на животну средину, надлежни орган може одредити и обим и садржај студије о процени утицаја, што је у овом случају и учињено.

Осим разматрања интезитета утицаја (изражен ефективном израченом снагом уређаја), надлежни орган је, у конкретном случају, размотрио и трајање утицаја-базна станица представља континуалан извор зрачења.

Примењујући начела превенције и предострожности (члан 9. став 1. подтачка 2. Закона о заштити животне средине, којим се захтева да свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да, између осталог, представља најмањи ризик за људско здравље, Студијом је потребно доказати да ће за предметни пројекат бити примењена најбоља расположива и доступна технологија, техника и опрема.

Имајући у виду напред наведено, а посебно специфичност локације (густо насељена стамбена зона), неопходно је израдити документ којим се анализира и оцењује квалитет чинилаца животне средине на одређеном простору, међусобни утицај постојећих и планираних активности и утврђују услови и мере за спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину као и мера у случају удеса и обезбедити праћење утицаја извора зрачења а то се искључиво може обезбедити Студијом о процени утицаја на животну средину.

На основу изнетог одлучено је као у диспозитиву.

                                                                                                                                 

Поука о правном леку: Против овог решења може се изјавити жалба Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, у року од 15 дана од обавештења странке о решењу, путем овог органа.

Заинтересована јавност може изјавити жалбу против овог решења у року од 15 дана од дана његовог објављивања у средствима јавног информисања, путем овог органа.