Градска управа за заштиту животне средине Града Новог Сада на основу члана 29. Закона о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", бр. 135/04 и 36/09) објављује

       

ОБАВЕШТЕЊЕ

 

о донетом решењу да је потребна процена утицаја на животну средину и о одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину пројекта радио базне станице мобилнe телефонијe "НС Булевар ослобођења 3"

   Предузеће "Telenor Common Operation", Ogranak Beograd- Novi Beograd по овлашћењу носиоца пројекта "ТELENOR" d.o.o. Oмладинских бригада 90, Нови Београд поднело је овом органу захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта - радио базне станице мобилне телефоније "НС Булевар ослобођења 3", у улици Тургењева 7, у Новом Саду, на катастарској парцели број 6900/26, К.О. Нови Сад I, Град Нови Сад.

   Након спроведеног поступка, Градска управа за заштиту животне средине је дана 17. априла 2019. године донела решење број VI-501-181/19, да је потребна процена утицаја на животну средину и о одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину.

   У циљу обавештавања заинтересоване јавности текст решења објављује се у целости:

 

 

Градска управа за заштиту животне средине на основу члана 10. став 4. и 5. Закона о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник Републике Србије“, бр: 135/04 и 36/09), члана 136. став 1. Закона о општем управном поступку ("Службени гласник РС" број 18/16) и чл. 11., 34. и 36. Одлуке о Градским управама Града Новог Сада (''Службени лист Града Новог Сада'', 52/08, 55/09, 11/10, 39/10, 60/10, 69/13 и 70/16) поступајући по захтеву “Telenor Common Operation“ D.O.O. из Београда поднетом по овлашћењу носиоца пројекта "TELENOR" D.O.O., Нови Београд, Омладинских бригада 90, за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта базне станице мобилне телефоније " НС Булевар ослобођења 3", доноси

 

Р Е Ш Е Њ Е

 

1. Утврђује се да је за пројекат базне станице мобилне телефоније "НС Булевар ослобођења 3", у улици Тургењева 7, у Новом Саду, на катастарској парцели број 6900/26, К.О. Нови Сад I, Град Нови Сад, носиоца пројекта "TELENOR" d.o.o., Нови Београд, Омладинских бригада број 90 (у даљем тексту: Носилац Пројекта), потребна проценa утицаја на животну средину.

2. Одређује се да Носилац Пројекта, Студију о процени утицаја на животну средину за пројекат базне станице мобилне телефоније "НС Булевар ослобођења 3", у улици Тургењева 7, у Новом Саду, на катастарској парцели број 6900/26, К.О. Нови Сад I, Град Нови Сад, у погледу обима и садржаја, изради у складу са чланом 17. Закона о процени утицаја на животну средину и Правилником о садржини студије о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС'', број 69/05).

Студија о процени утицаја на животну средину треба да садржи нарочито скуп мера и поступака којима се спречава или умањује штетно дејство нејонизујућих зрачења на животну средину у складу са Законом о заштити од нејонизујућих зрачења ("Службени гласник РС", број 36/09) и другим подзаконским актима који регулишу ову област.

 

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

 

Предузеће “Telenor Common Operation“ D.O.O. из Београда по овлашћењу носиоца пројекта "TELENOR" D.O.O., Нови Београд, Омладинских бригада 90, поднело је овом органу уредан захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта базне станице мобилне телефоније "НС Булевар ослобођења 3", у улици Тургењева 7, у Новом Саду, на катастарској парцели број 6900/26, К.О. Нови Сад I, Град Нови Сад.

Пројектом је предвиђено  постављање тросекторског антенског система који ће се састојати од три антена типа Kathrein 742265 за сва три сектора радио система GSM900, UMTS900 и UMTS2100 и три антене типа Huawei ADU451602 за сва три сектора  радио система  LTE800 и LTE1800. Азимути антена износе 0º, 110º и 240º, респективно по секторима за све системе. Конфигурација примопредајника базне станице за систем GSM900 је 2+2+2, за UMTS900 је 1+1+1, за UMTS2100 је 3+3+3, за LTE800 је  1+1+1 а за LTE1800 је  1+1+1.

У складу са Законом о процени утицаја на животну средину, о поднетом захтеву обавештена је јавност путем оглашавања у средствима јавног информисања и МЗ ''Народни хероји".

У законом прописаном року нису достављена мишљења заинтересованих органа, организација и јавности.

Носилац пројекта доставио је Уговор о закупу закључен између Стамбене заједнице Тургењева 7 из Новог Сада и “TELENOR“ d.o.o., Омладинских бригада 90, Нови Београд, Информацију о локацији за парцелу број 6900/26, К.О. Нови Сад I, израђену од стране Градске управе за урбанизам и стамбене послове Града Новог Сада, број: V-353-32/19 од 20. 02. 2019. године.

Уз наведени захтев носилац пројекта је приложио Стручну оцену оптерећења животне средине у локалној зони базне станице мобилне телефоније "НС Булевар ослобођења 3", број извештаја: 1802/19-50 VB од 28. фебруара 2019. године коју је израдила aкредитована Лабoраторија Института „Ватрогас“ из Новог Сада.

Базна станица мобилне телефоније "НС Булебар ослобођења 3" има укупну ефективну израчену снагу већу од 250W на сва три сектора за опсегe GSM900, UMTS900, UMTS2100, LTE800 и LTE1800.

Анализирајући комплетан захтев, посебно Стручну оцену оптерећења животне средине у локалној зони базне станице мобилне телефоније "НС Булевар ослобођења 3", а имајући у виду да базна станица представља континуални извор зрачења и да прорачуном добијене вредности поља при максималном раду базне станице на појединим местима прелазе 10% референтне граничне вредности за оба фреквенцијска опсега, узимајући у обзир начела заштите од нејонизујућих зрачења предвиђене чланом 3. став 1. тач. 1. и 2. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења (''Службени гласник РС“, број 36/09) као и то да свако непотребно излагање нејонизујућим зрачењима није дозвољено, процењујући корист коју коришћење извора пружа друштву у односу на потенцијалне ризике наступања штетног дејства услед коришћења извора и примењујући начела превенције и предострожности (члан 9. став 1. подтачка 2. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон и 43/11 - одлука УС), којим се захтева да свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да између осталог представља најмањи ризик за људско здравље, Градска управа за заштиту животне средине је оценила да носилац пројекта треба да примени скуп мера и поступака којима се спречава или умањује штетно дејство нејонизујућих зрачења на животну средину.

Законом о заштити од нејонизујућих зрачења, члан 2, став 3. јасно је дефинисано да “извор нејонизујућих зрачења од посебног интереса јесте извор који може бити опасан по здравље људи узимајући у обзир најбоље доступне научне податке“.

Правилник о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања (''Службени гласник РС'', број 104/09), члан 2. став 1. тачка 1. такође дефинише да “извор нејонизујућих зрачења од посебног интереса јесте извор који може бити опасан по здравље људи“. Чланом 3. истог Правилника прописано је да: “Изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса сматрају се извори електромагнетног зрачења који могу да буду штетни по здравље људи, а одређени су као стационарни и мобилни извори чије електромагнетно поље у зони повећане осетљивости, достижу најмање 10% износа референтне, граничне вредности прописане за ту фреквенцију“.

Из свега напред наведеног произилази да извори нејонизујућух зрачења који прелазе 10% референтне граничне вредности за све фреквенцијске опсеге могу бити опасни за здравље људи, те је потребно предвидети мере заштите од нејонизујућег зрачења.

Након разматрања захтева носиоца пројекта и података о предметној локацији, карактеристикама и процени могућих утицаја наведеног пројекта на животну средину, а узимајући у обзир, да предметна радио базна станица има ефективну израчену снагу већу од 250 W и може имати значајан утицај на животну средину-тачка 12. подтачка 13. Teлекомуникациони објекти мобилне телефоније (базне радио станице), Листе II Уредбе о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", број 114/08), овај орган је у складу са чланим 10. став 4. Закона о процени утицаја одлучио да је потребна процена утицаја.

Чланом 10. став 5. Закона о процени утицаја на животну средину, прописано је да одлуком којом утврђује да је потребна процена утицаја пројекта на животну средину, надлежни орган може одредити и обим и садржај студије о процени утицаја, што је у овом случају и учињено.

Осим разматрања интезитета утицаја (изражен ефективном израченом снагом уређаја), надлежни орган је, у конкретном случају, размотрио и трајање утицаја-базна станица представља континуалан извор зрачења.

Примењујући начела превенције и предострожности (члан 9. став 1. подтачка 2. Закона о заштити животне средине ("Службени гласник РС", бр. 135/04, 36/09, 36/09 - др. закон, 72/09 - др. закон и 43/11 - одлука УС), којим се захтева да свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да, између осталог, представља најмањи ризик за људско здравље, Студијом је потребно доказати да ће за предметни пројекат бити примењена најбоља расположива и доступна технологија, техника и опрема.

Имајући у виду напред наведено, а посебно специфичност локације (густо насељена стамбена зона), неопходно је израдити документ којим се анализира и оцењује квалитет чинилаца животне средине на одређеном простору, међусобни утицај постојећих и планираних активности и утврђују услови и мере за спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину као и мера у случају удеса и обезбедити праћење утицаја извора зрачења а то се искључиво може обезбедити Студијом о процени утицаја на животну средину.

 

На основу изнетог одлучено је као у диспозитиву.

                                                                                                                                 

Поука о правном леку: Против овог решења може се изјавити жалба Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, у року од 15 дана од обавештења странке о решењу, путем овог органа.

Заинтересована јавност може изјавити жалбу против овог решења у року од 15 дана од дана његовог објављивања у средствима јавног информисања, путем овог органа.