ОБАВЕШТЕЊЕ о донетом решењу да је потребна процена утицаја и о одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину пројекта радио базне станице мобилнe телефонијe телефоније „НСУ268/НСЛ268 НС – ТЦ Променада“
Градска управа за заштиту животне средине Града Новог Сада на основу члана 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, бр. 135/04 и 36/09) објављује
ОБАВЕШТЕЊЕ
о донетом решењу да је потребна процена утицаја и о одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину пројекта радио базне станице мобилнe телефонијe телефоније „НСУ268/НСЛ268 НС – ТЦ Променада“
Носилац пројекта „Телеком Србијa“ а.д., Таковска 2, Београд поднео је овом органу захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта – радио базне станице мобилне телефоније „НСУ268/НСЛ268 НС – ТЦ Променада“, у Новом Саду,у улици Булевар ослобођења 119, на катастарској парцели број 900/18, К.О. Нови Сад II, Град Нови Сад.
Након спроведеног поступка, Градска управа за заштиту животне средине је дана 17. априла 2019. године донела решење број VI-501-179/19, да је потребна процена утицаја на животну средину и о одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину.
У циљу обавештавања заинтересоване јавности текст решења објављује се у целости:
Градска управа за заштиту животне средине на основу члана 10. став 4. и 5. Закона о процени утицаја на животну средину (“Службени гласник РС“, бр: 135/04 и 36/09), члана 136. став 1. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“ број 18/16) и чл. 11., 34. и 36. Одлуке о Градским управама Града Новог Сада (“Службени лист Града Новог Сада“, бр. 52/08, 55/09, 11/10, 39/10, 60/10, 69/13 и 70/16), поступајући по захтеву носиоца пројекта „Телеком Србија“ а.д., Београд, Таковска 2, за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта базне станице мобилне телефоније „НСУ268/НСЛ268 НС – ТЦ Променада“, доноси
Р Е Ш Е Њ Е
- Утврђује се да је за пројекат базне станице мобилне телефоније „НСУ268/НСЛ268 НС – ТЦ Променада“, у Новом Саду,у улици Булевар ослобођења 119, на катастарској парцели број 900/18, К.О. Нови Сад II, Град Нови Сад, носиоца пројекта „Телеком Србија“ а.д., Београд, Таковска 2 (у даљем тексту: Носилац Пројекта), потребна проценa утицаја на животну средину.
- Одређује се да Носилац Пројекта Студију о процени утицаја на животну средину за пројекат базне станице мобилне телефоније „НС-Димитрија Аврамовића“-НСУ254/НСЛ254, у улици Димитрија Аврамовића број 10, у Новом Саду, на катастарској парцели број 6917/3, К.О. Нови Сад I, Град Нови Сад, у погледу обима и садржаја, изради у складу са чланом 17. Закона о процени утицаја на животну средину и Правилником о садржини студије о процени утицаја на животну средину (“Службени гласник РС“, број 69/05).
Студија о процени утицаја на животну средину треба да садржи нарочито скуп мера и поступака којима се спречава или умањује штетно дејство нејонизујућих зрачења на животну средину у складу са Законом о заштити од нејонизујућих зрачења („Службени гласник РС“, број 36/09) и другим подзаконским актима који регулишу ову област.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
Носилац пројекта „Телеком Србија“ а.д., Београд, Таковска 2 поднео је овом органу захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину пројекта базне станице мобилне телефоније „НСУ268/НСЛ268 НС – ТЦ Променада“, у Новом Саду,у улици Булевар ослобођења 119, на катастарској парцели број 900/18, К.О. Нови Сад II, Град Нови Сад.
Пројектом је предвиђено постављање тросекторског антенског система који ће се састојати од укупно три антене и то по једна антена типа К80010291, произвођача Kathrein у сва три сектора за покривање у опсезима UMTS2100 и LTE1800. Азимути антена износе 80º, 250º и 350º, респективно по секторима за све системе. Конфигурација примопредајника базне станице за систем UMTS2100 је 3+3+3 и за LTE1800 је 1+1+1.
У складу са Законом о процени утицаја на животну средину, о поднетом захтеву обавештена је јавност путем оглашавања у средствима јавног информисања и МЗ “Прва војвођанска бригада“.
У законом прописаном року нису достављена мишљења заинтересованих органа, организација и јавности.
Носилац пројекта доставио је Уговор о закупу закључен између NEPI REAL ESTATE ONE doo, Булевар Милутина Миланковића 9ђ и ПРЕДУЗЕЋА ЗА ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“ АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО БЕОГРАД и Информацију о локацији-инфраструктура за парцелу број 900/18, К.О. Нови Сад II, израђену од стране Градске управе за урбанизам и грађевинске послове Града Новог Сада, број: V-353-69/19 од 07.03.2019. године.
Уз наведени захтев носилац пројекта је приложио Стручну оцену оптерећења животне средине у локалној зони базне станице мобилне телефоније „НСУ268/НСЛ268 НС – ТЦ Променада“, број: ЕМ-2018-342/SO од 25. 01. 2019. године коју је израдила aкредитована LABORATORIJA „W-LINE“ из Београда.
Базна станица мобилне телефоније „НСУ268/НСЛ268 НС – ТЦ Променада“ има укупну ефективну израчену снагу већу од 250W на сва три сектора UMTS2100 и LTE1800.
Анализирајући комплетан захтев, посебно Стручну оцену оптерећења животне средине у локалној зони базне станице мобилне телефоније „НСУ268/НСЛ268 НС – ТЦ Променада“, а имајући у виду да базна станица представља континуални извор зрачења и да прорачуном добијене вредности поља при максималном раду базне станице на појединим местима прелазе 10% референтне граничне вредности за оба фреквенцијска опсега, узимајући у обзир начела заштите од нејонизујућих зрачења предвиђене чланом 3. став 1. тач. 1. и 2. Закона о заштити од нејонизујућих зрачења (“Службени гласник РС“, број 36/09) као и то да свако непотребно излагање нејонизујућим зрачењима није дозвољено, процењујући корист коју коришћење извора пружа друштву у односу на потенцијалне ризике наступања штетног дејства услед коришћења извора и примењујући начела превенције и предострожности (члан 9. став 1. подтачка 2. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон и 43/11 – одлука УС), којим се захтева да свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да између осталог представља најмањи ризик за људско здравље, Градска управа за заштиту животне средине је оценила да носилац пројекта треба да примени скуп мера и поступака којима се спречава или умањује штетно дејство нејонизујућих зрачења на животну средину.
Законом о заштити од нејонизујућих зрачења, члан 2, став 3. јасно је дефинисано да “извор нејонизујућих зрачења од посебног интереса јесте извор који може бити опасан по здравље људи узимајући у обзир најбоље доступне научне податке“.
Правилник о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања (“Службени гласник РС“, број 104/09), члан 2. став 1. тачка 1. такође дефинише да “извор нејонизујућих зрачења од посебног интереса јесте извор који може бити опасан по здравље људи“. Чланом истог Правилника прописано је да: “Изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса сматрају се извори електромагнетног зрачења који могу да буду штетни по здравље људи, а одређени су као стационарни и мобилни извори чије електромагнетно поље у зони повећане осетљивости, достижу најмање 10% износа референтне, граничне вредности прописане за ту фреквенцију“.
Из свега напред наведеног произилази да извори нејонизујућух зрачења који прелазе 10% референтне граничне вредности за све фреквенцијске опсеге могу бити опасни за здравље људи, те је потребно предвидети мере заштите од нејонизујућег зрачења.
Након разматрања захтева носиоца пројекта и података о предметној локацији, карактеристикама и процени могућих утицаја наведеног пројекта на животну средину, а узимајући у обзир, да предметна радио базна станица има ефективну израчену снагу већу од 250 W и може имати значајан утицај на животну средину-тачка 12. подтачка 13. Teлекомуникациони објекти мобилне телефоније (базне радио станице), Листе II Уредбе о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину („Службени гласник РС“, број 114/08), овај орган је у складу са чланим 10. став 4. Закона о процени утицаја одлучио да је потребна процена утицаја.
Чланом 10. став 5. Закона о процени утицаја на животну средину, прописано је да одлуком којом утврђује да је потребна процена утицаја пројекта на животну средину, надлежни орган може одредити и обим и садржај студије о процени утицаја, што је у овом случају и учињено.
Осим разматрања интезитета утицаја (изражен ефективном израченом снагом уређаја), надлежни орган је, у конкретном случају, размотрио и трајање утицаја-базна станица представља континуалан извор зрачења.
Примењујући начела превенције и предострожности (члан 9. став 1. подтачка 2. Закона о заштити животне средине („Службени гласник РС“, бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон и 43/11 – одлука УС), којим се захтева да свака активност мора бити планирана и спроведена на начин да, између осталог, представља најмањи ризик за људско здравље, Студијом је потребно доказати да ће за предметни пројекат бити примењена најбоља расположива и доступна технологија, техника и опрема.
Имајући у виду напред наведено, а посебно специфичност локације (густо насељена стамбена зона), неопходно је израдити документ којим се анализира и оцењује квалитет чинилаца животне средине на одређеном простору, међусобни утицај постојећих и планираних активности и утврђују услови и мере за спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја на животну средину као и мера у случају удеса и обезбедити праћење утицаја извора зрачења а то се искључиво може обезбедити Студијом о процени утицаја на животну средину.
На основу изнетог одлучено је као у диспозитиву.
Поука о правном леку: Против овог решења може се изјавити жалба Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, у року од 15 дана од обавештења странке о решењу, путем овог органа.
Заинтересована јавност може изјавити жалбу против овог решења у року од 15 дана од дана његовог објављивања у средствима јавног информисања, путем овог органа.